Глас јавности у сарадњи са агенцијом ИПРЕС покушао је да истражи какви су ставови грађана Србије према енергетској ситуацији у Србији и региону.

Неколико последњих месеци воде се жустре и све аргументованије полемике око гасовода „Набуко" и „Јужни ток". Свима је јасно и Русима и Европљанима да  гаса за оба нафтовода нема. Односно да ће онај ко направи први гасовод практично обесмислити онај други. Почетак градње једног и другог гасовода предвиђена је за првi квартал наредне године. Међутим, гас који би долазио „Набуком" задовољио би само шест до осам одсто потреба држава ЕУ, тако да се мора рећи да овај гасовод није исплатив и зато се ЕУ по питању „Набука" много и не жури.

Имајући све ово у виду питали смо грађане Србије какав је њихов став према „Јужном току" и добили одговор да овај гасовод за грађане Србије има европски значај и то потврђује 61,4 одсто житеља Србије. За 22,8 одсто српских бирача „Јужни ток" има само регионални значај, а само 5,2 одсто грађана Србије сматра да „Јужни ток" има само значаја за Русију.

Према одговорима 89,5 одсто грађана, Србија треба да учини све што је у њеној моћи како би се отпочела реализација гасовода „Јужни ток".Нужност Србије за брзом градњом овог гасовода оспорило је само 1,4% грађана.

Међутим, када је у питању управни одбор новог НИС-а грађани Србије, њих 90,6 одсто, сматрају да није добро што смо у његов нови Управни одбор поставили политичаре а не стручњаке и експерте као што су то учинили Руси. Наиме, одмах се мора рећи да наша актуелна политичка елита мора да заборави на досадашње популистичко-политичко понашање у бизнису на основу ког је например новосадски МК комерц имао најповлашћенију цену мазута. Затим се мора заборавити на политичко опраштање дугова војсци и полицији или ЈАТ-у за испоручено гориво и енергенте. Ако је циљ постављања политичара у УО НИС-а „фризирање" цена за повлашћене кориснике истих политичких боја онда се неко јако и наивно забројао.

Од када је пао Берлински зид САД су на врло агресиван начин покушале да наметну медијску, економску, војну, културну, енергетску и сваку другу глобализацију базирану на реализацији само њихових интереса. Похлепа за доминацијом и профитом на крају је урушила саме темеље Америчког просперитета и полако довела Америку на позицију равноправног парнера са остатком света. По свој прилици да је пропао и вековни сан америчких политичких елита да ће они контролисати сву расположиву енергију света. Једна од последњих „лабудових игара" било је и присуство представника САД на Енергетском самиту у Софији иако је предмет самита била енергетска (гасна) стабилност Европе. Наравно Американци су преко свог изасланика у Софији поручили да ће свим снагама подржати „Набуко" уз обећање да би кроз тај гасовод могао да потече и Ирански гас, што је и поред свега што се данас догађа врло нереално предвиђање.

Циљ америчког присуства у Софији грађани Србије су поистоветили са америчком жељом да под своју контролу ставе сваки вид стратешких енергената било где у свету и то сматра 85,5 одсто грађана.

Укупно гледано резултати наше анкете су показали да су грађани свесни значаја енергије за будућу стабилност и опоравак Србије и потпуно им је јасно да појединци који се противе изградњи гасовода „Јужни ток" служе интересима ММФ, Светске банке и САД кључних фактора глобализације који свету нуде само презадуженост, беду и пропаст.

УЗОРАК ТЕЛЕФОНСКЕ АНКЕТЕ

Испитивање јавног мњења Србије обављено је телефонским путем у периоду од 26. до 30. априла 2009. године. Анкетом је било обухваћено 1037 испитаника старијих од 18 година. Анкетирани су житељи у следећим местима: Београду, Панчеву, Бору, Неготину, Соко Бањи, Деспотовцу, Пожаревцу, Шапцу, Крагујевцу, Ћуприји, Великој Плани, Зрењанину, Јагодини, Апатину, Новом Саду, Руми, Сремској Митровици, Суботици, Смедеревској Паланци, Лозници, Ваљеву, Горњем Милановцу, Нишу, Смедереву и Лесковцу.

Анкета је обухватила четири проблемска питања и два демографска. У анкети је учествовало 49,8 одсто мушкараца и 50,2 одсто жена. Анкетом је било обухваћено 1,1 одсто грађана Србије који су у старосној доби од 18 и 19 година, док је највише испитаника било заступљено у старосној доби између 40 и 49 година 27,6%. У анкети је учествовало 15,7% грађана у старосној доби између 20 и 29 година, као и 24,5% грађана у доби између 30 и 39 година. У анкети је такође учествовало 19,4 одсто грађана који имају више од 50 а мање од 59 година и 11,7 одсто старијих од 60 година.

Винко Ђурић, Информативна агенција Ipress