Блиц ,07.06.2009
Глобална криза донела је неочекивани поклон Русији и постигла оно што се Кремљ трудио да оствари последњих година - да на Западу раширених руку дочекују инвеститоре из ове земље. Њихов најновији добитак је немачки „Опел", који се после дугих и мукотрпних преговора владе Ангеле Меркел са неколико понуђача определио за „Магну", канадско-аустријску компанију.Она у овом послу наступа са највећом руском банком „Сбербанком", а индустријски партнер концерна, који не претендује на удео у „Опелу", група ГАЗ олигарха Олега Дерипаске, овде види прилику за властити успон.

„Руска влада није директно ангажована, али ми поздрављамо рад 'Сбербанке' у овој куповини", казао је Владимир Путин, руски премијер, уз оцену да је овај посао успех за развој руске аутоиндустрије. „Руска влада има стратегију за аутоиндустрију и она се спроводи", додао је Путин.
„Ово је одлична шанса да Русија по невиђено ниској цени добије једног од технолошки најмодернијих европских произвођача", прокоментарисао је Герман Греф, директор „Сбербанке" и бивши министар економије.
Банка, која је 60 одсто у власништву Централне банке Русије, добиће 35 одсто удела у „Опелу", исто толико ће добити „Џенерал моторс", матична компанија „Опела", док ће „Магни" припасти 20 одсто, а запосленима у „Опелу" 10 одсто.
Кључну улогу у преговорима одиграла је Меркелова, која је пре доношења одлуке разговарала телефоном и са Бараком Обамом, америчким председником, и са Владимиром Путином, руским премијером.
Споразум се сматра великим успехом политике подршке експанзије руског бизниса у Западну Европу и ван области енергетике, коју промовише Путин. Руски премијер је још 2006, тада као председник, убеђивао немачке предузетнике у Минхену да се не боје руских инвестиција: „Они који вам сада долазе нису Црвена армија, него исти капиталисти као и ви", рекао им је Путин.
С друге странке, одлука Меркелове да прихвати „Сбербанк" наговештава заокрет у њеном ставу, будући да је до сад попреко гледала на тежње руских компанија да се домогну већинских пакета акција у крупним немачким компанијама. Тиме је и она кренула стопама претходника Герхарда Шредера, који је као кућни пријатељ Путинових по одласку с дужности преузео бригу о пројекту изградње гасовода „Северни поток", од Русије до Немачке, преко Балтика.
У прошлонедељним преговорима с Путином канцеларка је од „Магне" добила гаранције да ће све четири фабрике „Опела" у Немачкој наставити да раде. Адут овог понуђача било је и руско тржиште, где у сарадњи с ГАЗ-ом рачуна да ће до 2015. продавати до 500.000 аутомобила годишње. То је понуди „Магне" донело одлучујућу превагу над „Фијатом", који је јасно ставио до знања да ће морати да затвори хиљаде радних места.
Споразум, који треба да буде потписан у наредних месец дана, предвиђа да ће немачка влада обезбедити „Опелу" хитни зајам за премошћавање од 1,5 милијарди евра, а у наредних пет година државне кредитне гаранције од још 4,5 милијарде евра. Организацијом кредита ће се, по свој прилици, бавити „Сбербанк".
„Магна" ће уложити 700 милиона евра, од чега 300 милиона евра за краткорочне трошкове „Опела".
„Формулисали смо такву концепцију у којој смо успели све што смо хтели са политичког становишта", објаснила је Меркелова, алудирајући на чињеницу да у изборној години немачки бирачи не би одушевљено дочекали нова отпуштања.

Дерипаскини дугови
Олег Дерипаска, руски алуминијумски тајкун, који је према писању часописа „Форбс" прошле године био најбогатији Рус, изгубио је за годину дана 25 милијарди долара и остао на само 3,5. Дерипаска сада покушава да реструктурира 7,3 милијарде дугова страним кредиторима, као што су јапанска „Сумитомо" корпорација и француска банка БНП Париба, као и 4,5 милијарди дуга руској банци Вњешекономбанк (ВЕБ), која је у већинском државном власништву.

Различите реакције
Одлука немачке владе да „Опел" прода концерну иза којег стоје Руси, изазвала је различите реакције. Фредрик Ериксон, директор Европског центра за међународну политичку економију са седиштем у Бриселу, указује на негативне реакције у источној Европи. „Није јасно зашто се највећа економија у Европи везује за чудне руске тајкуне да би удовољила Кремљу", каже он и додаје да се Пољска и прибалтичке државе осећају изигранима.

Путеви руског капитала
Нафтна компанија „Сургут" купила је за 1,4 милијарде евра удео у мађарској компанији МОЛ, у складу са политиком Кремља да руске компаније инвестирају у европски енергетски сектор.

-Олигарх Алексеј Мордашов, који је развио бизнис у производњи челика, купио је 2008. пет одсто у немачком туристичком гиганту ТУИ.
Руски „Северстаљ" купио је 2003. америчку челичану Дирборн у Мичигену.

-Олигарх Роман Абрамович власник је фудбалског клуба Челси; „Евраз група", делимично у власништву Романа Абрамовича, купила је челичане у Орегону и Клејмонту.

-Алишер Усманов главни је деоничар фудбалског клуба Арсенал; руски инвестициони фонд „Диџитал скај технолоџис", чији је он један од власника, купио је за 200 милиона долара 1,96 одсто социјалне мреже „Фејсбук", што је први пут да руски инвеститор улази на америчко интернет тржиште.
„Лукоил" има ланац од око 2.000 бензинских пумпи у САД.

-Дерипаскин ГАЗ купио је 2006. „ЛДВ холдингс", произвођача лаких комерцијалних возила из Бирмингема у Британији; Дерипаска је 2007. купио за 1,05 милијарди евра 25 одсто аустријске грађевинске компаније „Штрабаг СЕ". Руски фонд „ФЛЦ вест" купио је два бродоградилишта у Немачкој, у Варнерминдеу и Визмару.

< Претходна		Следећа >