Док међународне кредиторе убеђује да јој одобре нове зајмове и док преговара о новим позајмицама, Србију на њеним рачунима чека више од милијарду евра већ одобрених, уговорених и ратификованих кредита за пројекте који нису у потпуности или већим делом реализовани. На то је протекле недеље још једном јавно упозорио гувернер Радован Јелашић.

По подацима које смо добили од Народне банке Србије, српском јавном сектору је од краја 2000. године до 31. марта ове године одобрено укупно 3,969 милијарди евра иностраних кредита (уговорених), али је чак 27 одсто или 1,069 милијарди евра још неискоришћено. За повлачење неких кредита, у целини или делимично, првобитни рок је истекао, а за неке је већ и продужаван.

Према детаљној информацији коју је гувернер Јелашић почетком године упутио на адресу министарке финансија Диане Драгутиновић, о чему је „Политика” већ писала, од 2002. до краја 2008. јавни сектор се код међународних финансијских организација и осталих страних кредитора задужио за 1,636 милијарди еврапројектних и програмских зајмова (рачунајући и прошле године ратификоване), али је потрошио само трећину – 508,6 милиона евра. Већи део, чак 1,124 милијарде евра, тада је бионеискоришћен. Истина, судећи по разлици из свежијих података НБС, зимус и с пролећа повучено је још педесетак милиона евра.

Од 906,5 милиона евра одобрених и ратификованих кредита за које је држава директни дужник, према тојанализи непотрошено је 563,7 милиона и још толико, тачније 560 од 729,5 милиона евра, које су јавна предузећа добила уз државну гаранцију. То значи да су за пунихшест година повукла само 166,59 милиона евра.

Рекордер, међу јавним предузећима, по суми раније добијених, а неискоришћених кредита по овом прегледу је Електропривреда Србије. Од 2001. ово јавно предузеће, рецимо, није успело да искористи готово половину од 100 милиона евра зајма ЕБРД-а, а од 2003. године од 60 милиона евра другог зајма повукло је тек 26,58 милиона. Успореном динамиком користи и 16 милиона евра кредита немачког КfW-а за реконструкцију копова Тамнава.

Гувернер је у тадашњем писму министарки изнео и запажање да су инострани кредити намењени програмском финансирању (за потребе буџета) у потпуности искоришћени, али да је знатан део пројектних зајмова још на рачунима кредитора. Анализа је урађена и прослеђена да би се нешто предузело и „омогућило ефикасније коришћење средстава” намењених пројектима попут изградње саобраћајница, локалне комуналне инфраструктуре, обнове школа, болница... Како се не би поново догодило да се зајмови откажу, као у случају дела најповољнијих ИДА кредита за развој школства,унапређење трговине и саобраћаја, техничку помоћ у приватизацији и промоцију запошљавања. Или да нам се не би десило да због наше неспремности и одлагања, раскине, рецимо, уговор о повољномзајму Развојне банке Савета Европе за изградњу станова и кућа, односно кредитирање 400 избегличких породица.

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe