Јефтиније гориво од нас тренутно имају Аустрија, Чешка, Шпанија, а како ствари стоје, због нових поскупљења ускоро ћемо престићи Словенију, Француску и Енглеску, с обзиром на то да нас крајем наредне недеље чека још један раст цена бензина и дизела. Када се узме у обзир и квалитет горива који је код нас међу најлошијим, нема сумње да је цена у Србији превисока.

У ишчекивању промене уредбе о ценама горива, према којој би требало да се прати кретање цена деривата, а не нафте, Министарство енергетике ће се држати постојеће, па ће тако нови пресек цена направити вероватно наредног четвртка.

Како је цена барела сирове нафте наставила да расте, треба очекивати да би при корекцији крајем наредне недеље могло да дође до поскупљења од око три динара за литар. Бензин би тако могао да кошта близу 104 динара, док би евродизел достигао цену од сто динара за литар. Када се томе дода и могућност да деривати поскупе за два до три динара због захтева НИС-а да подигне цену услужне прераде нафте, није тешко закључити да би Србија могла да се нађе међу земљама са најскупљим горивом у Европи.

Испред нас би могле да остану само Турска, са ценом бензина од 1,45 евра, скандинавске земље, као и Немачка у којој је бензин тренутно 1,30 евра, док је дизел и у овој земљи јефтинији него код нас.

Кретање цене црног злата забрињава највише возаче и наводи на сумњу да бисмо до краја године могли да доживимо вртоглави раст цене, као и прошле године, када је барел нафте коштао 150 долара. Ако је за утеху, стручњаци су нешто умеренији.

Цена барела нафте је прошле седмице у једном тренутку на берзи у Њујорку прескочила границу од 73 долара, па су неки међународни експерти закључили да би основна енергетска сировина до краја 2009. могла поскупети на округло сто долара по барелу, јер глобална привреда почиње да се извлачи из дубоке кризе. Чињеница је да нафта тренутно вреди приближно 50 одсто мање него у време апсолутног рекорда цене од 147,27 долара за барел, оствареног 11. јула 2008. године, али и знатно више од свега 33 долара, колико се барел котирао у фебруару ове године.

Бржи раст цена нафте током протеклих неколико седмица изазван је смањењем залиха те сировине у САД, које су убедљиво највећи потрошач нафте на свету. С друге стране, организација земаља извозница нафте (ОПЕК) увећала је властиту производњу нафте у мају, други месец узастопно.

Снажан раст цена нафте од априла, за приближно 42 одсто, подстакао је неке чланице нафтног картела да више не поштују квоте договорене крајем прошле године, у време оштрог пада цена на светском тржишту.

Када је у питању домаће тржиште деривата, тешко је прогнозирати колико ћемо плаћати бензин до краја године, уз цену барела од 100 долара уместо садашњих 75. Логика каже та би тај раст цене од 25 одсто исто толико морао да се одрази и на произвођачку цену бензина која тренутно износи 36,33 динара по литру. Укратко у динарима, малопродајна цена бензина требало би до краја године да порасте за око 10 динара за литар. Међутим, у калкулацију цене улазе и други фактори.

Небојша Атанацковић, председник УО АД „Нафта", каже да треба водити рачуна и о кретању курса долара.

- Затим, ту је и евентуална промена уредбе о обрачуну цена, коју такође треба узети у обзир. Са њеном применом неки деривати би могли да буду и јефтинији, пошто ће се усклађивати са кретањем цена деривата, а не нафте - каже Атанацковић.

Прогнозе

Врло је тешко прогнозирати колика ће цена нафте бити до краја године, мада ће она сигурно још расти. Ипак, не треба очекивати онако висок раст као прошле године - кажу у АД „Нафта".

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe