То је у петак "Новостима" саопштио једини албански посланик у Народној скупштини Риза Халими, који тврди да неће гласати за предложени концепт регионализације.

- Тај предлог подразумева регионе од 800.000 до 1,5 милиона становника у којима би се утопиле специфичности наше националне заједнице - рекао нам је Халими. - Зато ћемо инсистирати на еластичнијој децентрализацији, што би подразумевало посебну област у коју би ушле три општине Прешевске долине. За то нам, осим кључних економских разлога, дају право наша културна, религијска и етничка аутентичност.

И Албанци су се, дакле, укључили у "географију уцена" коју је изазвало исцртавање новог регионалног атласа Србије. Но, како тврди Халими, њихово незадовољство радом Владе није од јуче.

- Од мултиетничке полиције нема ништа, као ни од интеграције Албанаца у државне институције. Албански језик није службени, нити нам је дозвољена службена употреба националних симбола - навео је Халими "грехе" Владе, за коју каже да није испунила обећања дата његовом народу.

Административни "вирус", зачет још живом идејом Мађара за територијалном аутономијом на северу Бачке, а појачан захтевом Бошњака о јединственом региону, наставља "пандемију" и политичких уцена мањинских странака коју је протеклих месеци највише ширила СВМ. Владајућем блоку због тога прети пад "имунитета", јер Бошњачке партије, Мађари и Албанци у збиру имају 11 посланика без којих нема већине.

Иако се чинило да би почетком фебруара могао да букне још један "мањински фронт", и то у Тимочкој Крајини, од тога неће бити ништа. Из Букурешта је тада стигла нота да се поправе права Румуна у источној Србији, али они, како тврде, неће износити стриктно политичке захтеве.

Мада је њихова "специфична тежина" мања, јер немају представнике у скупштини, и они упозоравају Владу да је регионализација - отварање Пандорине кутије.

- Оваквом регионализацијом отварају се врата кантонима који би временом могли да прерасту у извитоперене аутономије - чули смо од Јона Чижмаша, председника Заједнице Румуна у Србији. - Ми једино желимо да држава призна историјску чињеницу да су Власи у ствари Румуни и да се румунској националној заједници признају права на целој територији државе.

Само Ромима није најбоље

Од 28 националних заједница које живе у Србији до сада ни за једну, осим ромске, није стигла негативна оцена њиховог положаја из међународних организација.

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe