Нови Стандард (The Wall Street Journal), 29.07.2009
Амерички потпредседник тврди да ће руски банкарски сектор и структура тешко успети да издрже у наредних 15 година
Потпредседник САД Џозеф Бајден изјавио је у интервјуу за Тхе Wалл Стреет Јорнал да је руска економија „на издисају“ и прогнозирао да ће то приморати Москву да пристане на уступке Западу у вези са низом питања везаних за националну безбедност, укључујући и слабљење утицаја на бивше совјетске републике и смањење огромног нуклеарног арсенала.
Према речима Бајдена, економски проблеми Русије део су читавог низа догађаја који приморавају Москву да суштински редефинише своје међународне интересе. Њена географска близина са Ираном и Северном Корејом и њиховим нуклеарним програмима у развоју такође може принудити Русију да постане попустљивија у америчком наговарању на блокирања таквих програма, рекао је потпредседник САД.
У интервјуу који је Бајден дао на крају четвородневне посете Украјини и Грузији, он је рекао да су унутрашњи проблеми Русије најзначајнији фактор који приморава земљу да на нов начин гледа на свет. „Мишљења сам да ми озбиљно потцењујемо оне полуге које имамо у рукама“, изјавио је Бајден.
„Русија ће морати да донесе низ веома тешких одмерених одлука“, рекао је Бајден, „у земљи се смањује број становништва, слаби економија, а њен банкарски сектор и структура тешко да ће издржати у наредних 15 година. Русија се нашла у таквој ситуацији у којој се свет уоколо мења, а она се држи прошлости која јој не може осигурати стабилан развој.“
Дезавуисање Обаме Бајденов коментар је до сада најоштрија изјава високог представника нове америчке администрације, којом се објашњава зашто Обамин тим сматра да ће „ресетовање“ у односима са Русијом бити успешно. Пређашњи покушаји успостављања контаката и сарадње са Русијом, које су покушавали Клинтонова и Бушова администрација, окончали су се практично без резултата.
Бајденова изјава садржи веома оштру критику улоге Русије у данашњем свету. Та критика је уследила буквално неколико недеља пошто је Барак Обама изјавио да је САД потребна „јака, мирна и просперитетна Русија“. Обама је ту изјаву дао за време јулског сусрета у Москви са председником Русије Дмитријем Медведевом.
Без обзира на економске и геополитичке тешкоће, изјавио је Бајден, Москва у ближој перспективи може постати више непријатељска уколико се САД буду као и до сада односиле према Русији као важном играчу на светској сцени. Он је рекао да руски лидери постепено почињу поимати смањивање глобалне улоге Русије, али би САД требало да делују опрезно како не би претерале у употреби тих предности.
„То неће функционисати ако ми одемо и кажемо им: ’Хеј, момци, ми смо вама потребни. И зато приђите шанку и платите’“, рекао је Бајден и нагласио „да није паметно довести у незгодан положај човека или земљу када се ради о суштинском губитку престижа и понижењу. „Мој отац је другачије говорио: ’Не сатеруј човека у ћошак јер отуда му је једини излаз кроз тебе.’“
Бајденова изјава показује колико је Обамина администрација уверена да се однос снага мења у корист Вашингтона и да је за Белу кућу изгледна нова могућност за коришћење својих стратешких преимућстава у убеђивању Москве да смањи свој нуклеарни арсенал, да ослаби утицај на својим границама и почне да сарађује на питањима која се тичу Ирана и Северне Кореје.
„Веома је тешко помирити се са губитком империје“, рекао је Бајден, „та земља, Русија, налази се у најсложенијим околностима у последњих 40 година, а можда и више.“
Он је, поред осталог, истакао да су економске невоље одиграле главну улогу у појачавању тежњи Москве да обнови преговоре о редуковању нуклеарног наоружања. Бајден је изјавио да Русија више није кадра да одржава свој арсенал који је, иако смањен у односу на период хладног рата, један од два највећа у свету, далеко изнад свих осталих. „Није ваљда да су се они просветлили и казали: ’Слушајте, ми нећемо да претимо нашим суседима.’ Не, они просто то не могу да издрже“, рекао је Бајден.
Он је такође изјавио да унутрашња борба у Русији смањује њену способност да утиче на догађаје у такозваном ближем иностранству и да велике совјетске републике са различитим степеном упорности појачавају напоре у стицању независности од Москве.
Гасна криза Русија држи више хиљада војника у северним грузијским провинцијама – Абхазији и Јужној Осетији и два пута је у протекле три године обустављала транспорт гаса на Украјину. Без обзира на такву демонстрацију силе, каже Бајден, чак и Русији тако блиски протекторат као што је Белорусија у последње време почиње да се противи Москви.
Бајден је истакао да покушаји Москве да, употребљавајући своје енергетске ресурсе, примењује насиље према бившим совјетским републикама даје супротне резултате и подвукао је како је спор са Украјином довео до активизације европских напора да изграде нови цевовод Набуццо преко Турске у Јужну Европу мимо Русије.
„У суштини, њихово деловање је гасна уцена читавог континента. И шта је оно дало?“, пита Бајден и одговара: „Сада се појавио споразум, који нико није могао ни замислити.“