С. Ст., Политика, 07.08.2009
Значајан успех за Москву у њеном настојању да задржи доминантно место у области снабдевања Европе енергентима
Премијери Русије и Турске Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган јуче су у Анкари потписали споразум којим се омогућава пролазак гасовода „Јужни ток” кроз територијалне воде Турске, у Црном мору.
Потписивањем више споразума о сарадњи између Русије и Турске у области енергетике, којима је присуствовао и италијански премијер Силвио Берлускони, Русија је осигурала изградњу дела „Јужног тока” у турским територијалним водама у Црном мору.
Пројекат „Јужни ток” директан је конкурент гасоводу „Набуко” који има подршку Европске уније и треба каспијски и блискоисточни гас да спроводи до Европе преко Турске, заобилазећи при томе Русију и смањујући зависност од њеног гаса.
Планира се да гасовод „Јужни ток” повеже Русију и Бугарску, одакле ће се рачвати у два правца – према Аустрији и према Грчкој и Италији.
Главни партнер руског гиганта „Гаспрома” за пројекат „Јужног тока” је италијанска компанија „Ени”.
„У духу наших билатералних односа позитивно смо одговорили на захтев Русије да спроведе неопходна испитивања ради реализације пројекта ’Јужни ток’ у турским територијалним водама”, изјавио је премијер Ердоган на заједничкој конференцији за новинаре.
Премијер Русије Владимир Путин рекао је да је споразум о изградњи гасовода „Јужни ток” кроз Турску кључан за европску енергетску безбедност. Руски премијер је на конференцији за новинаре после потписивања споразума рекао да је „Јужни ток” алтернатива, а не ривал гасоводу „Набуко”, чију изградњу планира Европска унија. Споразум о изградњи „Набука” потписан је у јулу такође у Анкари.
У изјави новинарима после потписивања, Путин је прецизирао да су обе земље заинтересоване за даље јачање економске сарадње и да су постигле договор и о заједничком учешћу у реализацији низа других важних пројеката.
Русија ће, како је Путин изјавио, учествовати у изградњи прве турске атомске електране, а две стране су постигле и договор о будућој сарадњи у истраживању космоса, као и поштовању безбедносних стандарда у индустрији прераде рибе.
Путин је истакао и да је вредност двостране трговине прошле године увећана за око 50 одсто, на више од 33 милијарде долара и да је Русија заузела прво место међу турским спољнотрговинским партнерима, док је Турска на петом месту на прошлогодишњој листи највећих трговинских партнера Русије. „Намеравамо да предузмемо све мере да би у постојећим сложеним условима глобалне економске кризе на најбољи могући начин очували позитивну динамику двостраних односа и покренули иницијативе за реализацију нових пројеката”, закључио је Путин.
Раније јуче руски министар енергетике Сергеј Шматко изјавио је да ће проучавање подводног тла почети „одмах након потписивања” и да се Москва нада да ће изградња „Јужног тока”, који треба да допрема руски гас у Западну Европу преко Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије, почети следеће године.
На питање да ли би нешто могло да угрози пројекат, Шматко је одговорио да је „то мало вероватно” и да „нема разлога за одлагање пројекта”.
Почетак радова на постављању гасовода планиран је за крај 2010. или почетак 2011. године, а у рад би требало да буде пуштен 2013. године.
„Јужним ток” ће гас из Русије, централне Азије и Казахстана, преносити у Европу, а капацитет ће бити 31 милијарда кубних метара.
Према оценама светских агенција, споразум јуче потписан у Анкари представљаће значајан успех за Москву која настоји да задржи доминантно место у области снабдевања Европе енергентима.
Путин и Ердоган су потписали споразум који предвиђа формирање радне групе која ће поручити могућност изградње нафтовода између турских лука Самсун, на Црном мору, и Чејхан, на Средоземном мору.
У међувремену, активисти међународне еколошке организације Гринпис окупили су се у Анкари неколико сати пре потписивања споразума о „Јужном току” протестујући због понуде Русије да се у Турској граде нуклеарне електране.
Руски премијер Владимир Путин допутовао је јуче на позив председника турске владе Реџепа Тајипа Ердогана у радну посету Турској која треба да се заврши Путиновим разговором са председником Турске Абдулахом Гулом.
На основу података које је саопштила Москва, робна размена између Русије и Турске од 2000. године повећана је готово осам пута и ове године достигла је 33,8 милијарди долара.