Од донација које иду преко Народне банке Србије, ино кредита, приватизације и директних страних инвестиција од 2000. до данас у нашу земљу слило се невероватних 37 милијарди евра!
По грубој рачуници, за тај новац може да се изгради чак 308 "мостова-жирафа" (вредност моста који је почео да се гради преко Аде циганлије процењена је на 120 милиона евра). Да је бар 10 милијарди евра уложено у железницу, Србијом би данас крстарили возови брзином од 200 на сат. За 37 милијарди евра могли смо да имамо и више од 30 линија метроа у Београду.
Друмски и железнички Коридор 10, као и београдски метро, управо су три приоритета која је поставио и Национални савет за инфраструктуру. Власт је још једном обећала грађанима да ће овога пута заиста прионути на посао и коначно завршити пројекте који су стари и по неколико деценија.
Ако ниједан капитални пројекат није приведен крају од пара које су ушле у Србију у протеклих осам година, где су милијарде завршиле?
Економисти са којима су "Новости" разговарале, на ово питање дају исти одговор: све је отишло у потрошњу!
- Новац је највећим делом утрошила држава, пласирајући га у пензије, велика социјална давања, константна повећања плата протеклих година, а која нису била у складу са привредним растом - каже економиста Данијел Цвјетићанин. - Зато смо данас, и без економске кризе, у великом проблему. Новац је могао паметније да се искористи. Сваки евро требало је да иде само у два правца - у саобраћајну инфраструктуру и енергетику. Уместо тога, нерационално смо трошили, због чега дефицит од 2000. вртоглаво расте и већ је достигао 11 милијарди долара.
Проф. Цвјетићанин као добар пример наводи Хрватску. Наиме, наше комшије су се, као и ми, поприлично задужиле - око 30 милијарди евра. Али, половину тог новца уложили су у - путеве!
Док су Хрвати градили и нове саобраћајнице, Србија је углавном "крпила рупе". Зајмови европских банака, као и Светске банке, одлазили су у протеклих осам година махом на обнову постојеће путне мреже, која је била у очајном стању. Изграђена је само лева трака аутопута Нови Сад - Београд, јер нови мост код Бешке није завршен. За ову деоницу Коридора 10 - изградња леве траке, обнова постојеће и нови мост преко Дунава - европске банке позајмиле су нам 192 милиона евра. Крајем прошле године комплетирана је и обилазница око Београда од Добановаца до Орловаче.
И ту би могла да се стави тачка на капиталне пројекте.
Такође, из кредита међународних финансијских институција српски путари добили су и 226 милиона евра за обнову најважнијих саобраћајница. Пре свега, Коридора 10, Ибарске магистрале, пута који преко Златибора повезује Србију и Црну Гору, санацију 29 црних тачака...
Железнице Србије кредитима и донацијама "попуниле" су касу са око 340 милиона евра. Од тог новца ремонтовано је скоро 100 км пруга, шест тунела, 19 мостова, модернизовано је 38 електролокомотива, набављене машине за одржавање пруга, док је за социјални програм отишло 10 милиона евра. Набављено је и 770 нових теретних вагона...
Европска агенција за реконструкцију дала је донацију од 2,5 милиона евра за реконструкцију заједничке српско-бугарске станице Димитровград, чиме је знатно скраћено време задржавања возова на граници.
Према подацима које је "Новостима" доставила Народна банка Србије, бар што се тиче пара из кредита, држава их је потрошила и на програме за реформу привреде и јачање платне и макроекономске позиције земље, реконструкцију електромреже, локалну самоуправу, развој малих и средњих предузећа, реконструкцију школа, болница, царинске управе, санацију поплављених подручја, клизишта, изградњу станова за социјално угрожене категорије становништва, реформу пензијског система...
Све то, тврде економисти, само је мали део од 37 милијарди евра колико је ушло у Србију. Наши саговорници кажу да ће, бар у блиској будућности, бити тешко утврдити на шта је остатак пара потрошен.
- Од 2000. године није урађена ниједна ревизија буџета, тако да ми не знамо ни колико је држава приходовала нити где је новац одлазио - каже проф. Цвјетићанин. - Велики део сигурно је утрошен и на кампање и изборе, којих је у протеклих осам година било на претек.
Велики приход Србија је имала и од продаје друштвених предузећа. Према евиденцији Агенције за приватизацију, до новембра 2008. продато је 1.763 фирми и инкасирано 2,3 милијарде евра. У ову цифру нису укључени приходи остварени продајом на тржишту капитала из стечаја. Још око 800 предузећа чека на приватизацију, али је тешко проценити колико може да се инкасира од продаје ових предузећа.
Проф. Јован Ранковић, економиста, каже да је сав новац од приватизације отишао у републичку касу, где му се "губи сваки траг":
- То је лош потез државе, јер тај новац је морао да буде искоришћен за покретање привреде. Уместо тога, он је трошен за друге намене, а губици су се акумулирали. Тако данас само привреда дугује 18 милијарди евра. И држава је у великом "минусу", а више нема шта да прода како би запушила рупе.

КРЕДИТИ: И ПРИВАТНИ СЕКТОР
Од 2000. до краја новембра 2008. по основу дугорочних иностраних кредита укупно је повучено 20,98 милијарди евра, тврде у Народној банци. Од овог износа на коришћење инокредита јавног сектора отишло је 3,22 милијарде, од чега је држава користила 2,72 милијарде. У приватном сектору искоришћено је око 17,76 милијарди евра (4,27 милијарди евра користиле су домаће банке, а 13,49 милијарди предузећа).

НОВАЦ ОД ”МОБТЕЛА”
ПРОДАЈОМ "Мобтела" Србија је зарадила 1,5 милијарди евра. Тим новцем требало је да се финансирају пројекти из Националног инвестиционог плана, који је те, 2006. године, и осмишљен. Међутим, паре су се слиле у републички буџет па су планирани капитални пројекти углавном били ускраћени за обећане финансије. Коридор 10 био је први на листи приоритета, али се осим обилазнице око Београда мало тога из НИП урадило.
У 2006. години из НИП је потрошено нешто више од девет милијарди динара. Рекордна је била 2007, када је на пројекте НИП отишло више од 39 милијарди динара, док је лане потрошено 77,66 одсто предвиђених средстава - близу 24 милијарде динара.
Новац из НИП трошио се углавном на саобраћајну и комуналну инфраструктуру, гасификацију, формирање индустријских зона и паркова, туризам, ремонтовани су и војни авиони, обновљени домови здравља, болнице, школе...

ДОБАР ПРИМЕР: НАПРЕДУЈУ РАДОВИ НА МОСТУ ПРЕКО ДУНАВА
БЕШКА ДО КРАЈА ГОДИНЕ

Упркос ниским температурама, несметано се одвијају радови на новом мосту преко Дунава код Бешке. Министар Милутин Мркоњић обишао је у суботу градилиште, где је до сада пободено 250 шипова укупне дужине осам километара, уграђено 15.000 кубика бетона и завршено десет стубова. Неимари обећавају да ће до краја године нови мост бити пуштен у саобраћај, а четири месеца касније заблистаће и стари, чија је санација такође поверена конзорцијуму аустријске "Алпине" и немачког ДСД.
- План Владе Србије је да до маја наредне године буде завршена и лева трака аутопута од Хоргоша до Новог Сада, чиме ће северни крак Коридора 10 бити комплетиран - истакао је Мркоњић. - Та деоница била је део концесије Хоргош - Пожега. Са концесионарима "Алпином" и "Пором" до краја месеца биће постигнут договор о спорним питањима везаним за раскид уговора, преузећемо пројектну документацију и држава ће сама градити. Средином године очекујемо и потписивање уговора са међународним финансијским институцијама о кредиту за Коридор 10. Ниједан договорени зајам за најважнији правац у Србији упркос кризи није стопиран. А док новац не пристигне, изградњу ће финансирати држава.
По речима Зорана Костића, техничког директора "Алпине", тренутно је на градилишту код Бешке ангажовано више од 120 радника. Главни подизвођач је српска "Мостоградња". (Т. С.)

Новости, 11. 01. 2009.

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe