Усамљени гласови су упозоравали да је тзв. хуманитарни интервенционизам супротан основама међународног права и глобалног поретка који чува мир у свету, подсећали су да уплетене државе крше и сопствене уставе, а неки су указивали и на базично лицемерје ових играча којима не пада на памет да интервенишу у Саудијској Арабији, или на пример у Турској где се одвијао врло сличан сукоб државе са сепаратистичком мањином. Но, сваки такав глас лаконски је отписиван као фашистички. Људска права су за време администрације Била Клинтона постала идеално оружје за интервенционизам и спровођење глобалне хегемоније.
Постоје велике шансе да њихово место под новом администрацијом заузме екологија. Пажљиви аналитичари глобалних медија лако уочавају како се током последње деценије стално подиже еколошка хистерија. Сведоци смо како то постаје огроман глобални покрет који је у виду Ала Гора добио своју естрадну звезду, овенчану и Нобеловом наградом за мир.
Екологија постепено улази у све образовне институције, меша се у све сфере живота. Код обичних људи, а посебно код нових генерација које се у школама инструирају да постану бескомпромисни борци за околину, ствара се једнострана, некритичка перцепција о томе да је свет угрожен, да загађење води глобалном загревању, отопљавању глечера и да то морамо спречити по било коју цену. Еколошки елементи и програми постају део свих глобалних норми, трговинских и пословних аранжмана, условљавања итд.
Скривена од шире јавности, међутим, остају огромна оспоравања читаве ове теорије о изворима загревања. Још у време потписивања Кјото протокола, учесницима конференције и јавности обратила су се петицијом нека од највећих имена метеоролошке науке и астрономије. Од тада, током читаве ове деценије шири се фронт стручњака и активиста који указују на чињеницу да су људске активности допринеле повећању температуре у свету у минималном степену и да је делимично повећана температура у атмосфери резултат регуларних процеса који се дешавају на Сунцу. У најмању руку, траже они, треба упознати јавност са чињеницом да се у оквиру науке између ове две хипотезе води велика дискусија која је далеко од тога да буде одлучена.
Постоје оправдани страхови да се екологија и разумљива забринутост људи за очување здраве околине свесно злоупотребљавају за извесне политичке циљеве и пре свега за угрожавање слободе појединаца, предузетника и читавих народа и држава. Велики део ове аргументације сажео је у својој прошлогодишњој књизи чешки председник Вацлав Клаус. Књига, преведена на скоро двадесет језика, зове се „Плава планета у зеленим оковима: да ли је угрожена клима или слобода?” Клаус, као човек чија је земља деценијама патила под тоталитарном идеологијом коју су јој странци наметнули, веома је осетљив кад исте тенденције угрожавања слободе види данас како стижу са Запада.
Антиекологисти указују на то да глобална ,,велика браћа” некритички намећу еколошку идеологију као обавезни ограничавајући фактор наших живота, скривајући намерно податке који оспоравају њихове тезе. Затим, тврде да се иза наводне бриге за очување околине, крије интерес великих западних земаља и корпорација за даље успостављање глобалне контроле. Она је усмерена према другим народима и према сопственим грађанима.
Еколошка питања изузетно су високо постављена на листи приоритета Стејт департмента. Госпођа Клинтон је у свом говору пред Саветом за спољне послове изнела тезе о томе како значај екологије оправдава потребу за интервенцијом. Као што је раније наводно кршење људских права „легитимисало” насилне војне интервенције, сутра би кршење еколошких права или повећано загађење у некој земљи могло да буде коришћено као претекст за различите врсте мешања, укључујући и војно. Клинтонова и Гор годинама се залажу за увођење опорезивања емитовања угљен-диоксида (читавог низа пореза на све и свашта), чиме би се додатно повећала контрола њиховог становништва и угрозио стандард и слобода. Они се залажу и за такозвани систем кеп енд трејд, према коме би државе и корпорације добиле дозвољену количину загађења, којом би могле да тргују, а да преко ње плаћају додатне пенале или бивају кажњене. Иза оваквих залагања Индија, Кина и Русија препознале су покушај Запада да ограничи њихов огроман привредни и индустријски раст захваљујући коме се мења баланс моћи у свету.
Значајна је и изјава госпође Клинтон којом се заложила за то да Амазон постане светско добро које би се изузело из суверенитета Бразила и ставило под управу Уједињених нација.
У сваком случају, не би било лоше да се и код нас отвори ова дебата. Ако смо у последњих пола века били жртвe насиља неколико тоталитарних идеологија имамо обавезу да ову следећу не пригрлимо сами.

| < Претходна | Следећа > |
|---|