Занимљиво је, зато, видети ко од светских политичара гаји наклоност према нашем народу и држави. А, како је Прессу речено у врху српске дипломатије, таквих политичара у врху светске политике „нема много, али и да неки од њих то не истичу како се не би косили са званичном политиком своје земље".

- Неке људе заиста не треба помињати, пошто би то било контрапродуктивно. Међутим, познато је да је Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије, изразити словенофил и да се делимично на томе и заснива србофилска политика Русије. Затим, грчки државници не скривају наклоност према нама, румунски председник, а пре свега председник Чешке Вацлав Клаус, који је и јавно истакао незадовољство што је парламент његове земље признао независност Косова - прича наш саговорник.

Спасао мостове
Предраг Симић, професор на ФПН-у и доскорашњи амбасадор у Француској, каже за Пресс да постоје људи који се могу назвати пријатељима Србије, а који се налазе у окружењу значајних политичара, и преко којих се остварује утицај на те важне личности.

- Све земље јако много улажу не би ли наишле на такве људе преко којих могу да остваре свој утицај, како би добиле правовремену информацију или како би преко њих стигле до важних људи. У Паризу сам, рецимо, имао одличну сарадњу са професором Мишелом Фушеом, саветником министра спољних послова Ибера Ведрина, који је као деголиста у нама видео старог савезника - прича Симић.

Он истиче и председника Групе француско-српског пријатељства Парламента Француске Жан-Пјера Дифоа, који је, према његовим речима, имао значајан утицај у време проглашења независности Косова да се чују и српски ставови. Није тајна да су поједини европски политичари у време бомбардовања СРЈ, иако нису могли да спрече бомбардовање, покушавали да ублаже последице. Тако се француском председнику Шираку приписује да је „спасао" београдске мостове, а за време преговора у Рамбујеу наклоност према Србији није крио ни министар спољних послова Италије Ламберто Дини.

- Мало је познато да је Герхард Шредер, који је био немачки канцелар у време кад је Немачка учествовала у бомбардовању, у више наврата касније рекао да се не слаже са том политиком, а и јавно је критиковао признање Косова. Када му је амерички министар одбране тражио војнике за евентуалну интервенцију против Србије, он је рекао да може да да оставку, али не и војнике - прича Симић.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, истиче да је велику улогу у српској историји одиграо амерички председник Вудро Вилсон, мада наводи да је код америчких председника тешко говорити о некој емотивној вези.

Српски пасош
- Његова практична улога једна је од највећих које је неко урадио за Србе. За Де Гола се сматра да је био велики србофил, због чега је према Титовој власти имао више него резервисан став. Био је врло незадовољан због убиства Драже Михаиловића. Међутим, ту је јако значајна и Чехословачка. Први председник Чехословачке Томаш Масарик био је велики пријатељ Србије. У време Аустроугарске, док је бежао од власти, Масарик је чак имао и српски пасош, тако да је јако био везан за нашу земљу, баш као што је сада Вацлав Клаус, за кога је познато да често иде у кафану коју држи један његов пријатељ Србин - прича Николић.

Француски генерал шпијунирао за Србе
Пјер-Анри Бинел, француски официр, осуђен је на две године затвора и три године условно због шпијунаже у корист Србије током 1998. године и откривања потенцијалних циљева непосредно пред бомбардовање СРЈ. Након пресуде је рекао да би исто поступио јер је радио из идеолошких разлога, пошто је Србе сматрао историјским пријатељима Француза.

Мирослав Свирчевић са Балканолошког института САНУ у српској историји истиче значај британског премијера Вилијема Гледстона, који је после вишедеценијске заштите Отоманске империје од стране Велике Британије био први велики политичар из те земље који је имао разумевања за хришћанске народе на Балкану.

- После масакра који су извршиле снаге турских башибозлука 1876. године у Бугарској, написао је свој чувени памфлет „Бугарски ужас", који је у великој мери допринео да се енглеско јавно мњење окрене у корист хришћанских народа, пре свега Бугара и Срба, а једна кафана у Крушевцу добила име „Господин Гледстон", што говори о томе колико је био популаран у нашем народу. И за Жоржа Клемансоа, чувеног француског радикала, који је представљао Француску на Париској мировној конференцији после Првог светског рата, може се рећи да је био пријатељски окренут према нашем народу. Памти се његова реченица за Милована Миловановића, великог српског интелектуалца и министра спољних послова. За њега је Клемансо рекао да „никада није видео Европљанина таквог кова" - завршава Свирчевић.

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe