Нови Стандард (извор: The Wall Street Journal), 30.11.2009
Званични представници САД најчешће тврде да, пошто „Северни ток“ сада ништа неће моћи да заустави, пројекат „Јужни ток“ може да остане само слово на папиру

Раније су САД прилично оштро критиковале два пројекта изградње гасних цевовода које је у Европи промовисала Русија, али сада се у њеним изјавама уочавају помаци. То омекшавање америчког става догађа се у тренутку када се већ  неколико месеци бележи значајан напредак у реализацији оба пројекта – и „Јужном току“ и „Северном току“.

Представници администрације Џорџа Буша су се неколико година противили изградњи два гасовода –  „Северног тока“ (Норд Стреам), који би требало да води гас из Русије у Немачку по дну Балтичког мора, и „Јужног тока“ (Соутх Стреам), који би био постављен по дну Црног мора према Источној Европи. Оба гасовода су заобилазила територију Украјине, са којом се Русија стално сукобљавала око питања транзита гаса у Европу (свађе су током последњих година у неколико наврата производиле обуставе испоруке природног гаса у Европу).

Обамина нова реторика Неке источноевропске земље, поред осталих Пољска, такође су се противиле изградњи „Северног тока“ плашећи се да ће се лишити извора прихода од транзита гаса преко њене територије. Немачка, са друге стране, сматра да ће „Северни ток“ представљати додатну гаранцију за енергетску безбдност Европе. Став САД сводио се на то да ће оба гасовода, које активно промовише Кремљ, само повећати ионако велику зависност Европе од испорука руског природног гаса, а такође и да ће угушити конкуренцију.

Администрација Барака Обаме је, међутим, у значајној мери ублажила реторику према руским пројектима. Раније су америчке дипломате грдили „Гаспром“, компанију којом се руквооди из Кремља, и Русију да примењују своје природне ресурсе као оружје у политичкој борби, а сада наглашавају неопходност учествовања и дијалога.

„Нама није потребна та крајње исполитизована дискусија са Русијом, у којој има места за расположења попут тога да су „они против нас“, изјавио је специјални представник САД за питања енергетике у Европи Ричард Морнингстар. „Ми желимо конструктивни дијалог са Русијом јер Русија јесте и биће важан учесник на светском тржишту енергетских ресурса“.

Постоје и други фактори који доприносе шансама пројеката изградње гасовода. Последњи спор између Русије и Украјине, који се распламсао прошле зиме, оставио је хиљаде европских потрошача без грејања. Изгледа да је због тога у Европи и дошло до помака у корист алтернативних маршрута допремања гаса мимо територије Украјине.

Нова руска стратегија
Уз то, Русија је током последњих година модернизовала своју дипломатску стратегију у ономе што се односи на изградњу цевовода. Извучене су поуке из негативног искуства у претходним етапама развоја „Северног тока“, поред осталог, из задршке у консултацијама са прибалтичким републикама, као и са истраживањима у области потенцијалног утицаја изградње и експлоатације цевовода на еколошку ситуацију.

Промена тона вођства САД у дијалогу о енергетици временски се подударила са покушајима Обамине администрације да „ресетује“ своје односе са Москвом, који су се покварили после низа догађаја, поред осталог и због прошлогодишњег руско-грузијског рата.

Попуштању напетости у односима између Москве и Вашингтона допринело је и одустајање Обаме од планова размештања система противракетне одбране у Источној Европи. Тај корак су многи оценили као крупан уступак Русији.

Руски званичници су са задовољством констатовали промену тона у комуникацији на енергетском фронту. „Према мом утиску, нова администрација је кудикамо конструктивнија“, изјавио је заменик генералног директора „Гаспрома“ Александар Медведев.

Представници САД, међутим, негирају промену у свом односу према цевоводима. Администрација Обаме се као и пре залаже за подршку „Јужном коридору“, који би ишао мимо Русије и смањио степен њене доминације на енергетским тржиштима Европе.

У Вашингтону и Бриселу подржавају цевовод „Набуко“ и гасну везу Турска-Грчка-Италија. У случају реализације тог пројекта, каспијски гас ће стизати у центар Европе мимо територије Русије.

„То што ми тражимо сарадњу са Русијом не значи да смо одустали од принципа“, изјавио је Морнингстар. „Ми смо дубоко убеђени да је диверсификација извора транспорта гаса неопходна и чврсто се залажемо за подршку јужном коридору“.

Јужни ток у кризи
За „Северни ток“ припреме су више напредовале него за „Јужни ток“ и он има више шанси да успе. У новембру је Шведска одагнала своје страхове од последица изградње „Северног тока“ за екологију мора. Зато је та земља и дозволила да се положи цев преко искључиве економске зоне у Балтичком мору. Финска је дала „зелено светло“ пошто је Русија одустала од претњи да ће јој повећати извозне дажбине за дрво.

Сем тога, у новембру су Русија и Словенија потписали споразум према коме ће „Јужни ток“ прећи преко словеначке територије. У овом тренутку то је последњи од споразума који је Москва потписала са транзитним државама.

Русија проширује и учешће акционара у цевоводном конзорцијуму. Француска енергетска компанија ГДФ Суез СА води преговоре о куповини удела у „Северном току“. Представници италијанског партнера Гаспрома у „Јужном току“– Ени СпА - су за време посете премијера Русије Владимира Путина Француској изјавили да ће француска компанија Елецтрицит де Франце такође учествовати у пројекту.

Сада званични представници САД изјављују да, иако „Северни ток“ сада ништа неће моћи да заустави, пројекат „Јужни ток“ може да остане само слово на папиру. Економска оправданост тог пројекта до сада није проучена, маршруте нису одређене, а уз то се не зна се одакле ће заправо стизати гас у Јужну Европу. Многи сумњају у то да ће пројекат и уопште бити рентабилан. Са друге стране, САД више не дају јавне изјаве у којима се „Северни“ и „Јужни ток“ недвосмислено осуђују.

Превод Рајко Досковић

< Претходна		Следећа >