Званично је на улици у фебруару завршило 13.000 радника, а неумољива статистика показаће, процењују стручњаци, да је у марту без посла остало бар 15.000 људи! И то је стварност, без обзира на све велике приче о међудржавним договорима, стендбај аранжманима, бечким клубовима и тако редом. Стручњаци истичу да су перспективе лоше, али се у овом тренутку мало шта може учинити јер бољих биланса нема ни у развијеним економијама.
- Српска индустријска производња расла је брзином пужа у претходних осам година, а Србија је имала једну од најнижих стопа раста индустријске производње у Европи. Нижу од већине развијених земаља Западне Европе које су у овим годинама имале пресељење својих погона у источну Европу, или друге дестинације - каже Мирослав Здравковић, уредник сајта економија.орг.
Ако се погледају подаци о ономе што је српска привреда продала страним тржиштима, слика није нимало охрабрујућа јер је извоз у односу на исти период лани мањи за 35 одсто. Кад пада извоз, пада и производња, а то значи мања ликвидност и на крају опет мање оних који раде за фирму која има проблема не само са отплатом дугова него и продајом робе. Ако се мање ради, фирма нема потребу за истим бројем радника. Остаје могућност да се смањивањем цена својих роба и услуга подигне конкурентност. Милоје Кањевац, директор Института за тржишна истраживања, каже да нема места оптимизму без покрића.
- Имаћемо мање запослених, мање плате и све мањи извоз а то изазива велике последице за привреду. Основни узрок је светска финансијска криза и то што се на њу нисмо припремили - каже Кањевац.
Србија, иначе, у размени са светом годинама уназад више увози него што извози, а само је у прва два месеца на страним тржиштима остављено 841 милион евра више него што је узето девиза за продату робу. То је мањак у спољној трговини који би, према мишљењу стручњака, требало хитно смањивати одвајкада, посебно сада када Србија нема вишка пара које би остављала туђим економијама. Наиме, увозом робе из домаће привреде одлазе девизе којих ионако нема, тим пре што страних директних инвестиција одакле је стизало највише стране валуте неће бити. Ако се томе придодају недавне прогнозе које су стигле из Европе о томе да тамошње економије неће моћи на време да отплаћују купљену робу, јасно је да ће ионако слаб извоз бити мањи, а тиме и привредна активност.
Из Уније послодаваца поручују да би држава требало хитно да позове све увознике да пронађу замене за робу коју набављају у иностранству.
- Влада треба да упути све те компаније да оно што могу да купују у Србији узимају код нас. Нама су очајнички потребни еври, а девизе одлазе кроз увоз као први канал. Други је спољни дуг банака и привреде у којој се врти око седам до осам милијарди евра. Откако се неликвидност појачава а кредити се споро добијају, расте и тенденција месечног раста незапослености - каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца.
Раљић истиче да су банкарске процедуре за добијање кредита за ликвидност изузетно споре па се на зајам дуго чека, што додатно отежава положај неликвидним фирмама.
Мање кредита због спорости судства
Везано за проблем неликвидности и суздржаности банака да одобравају кредите фирмама треба истаћи налаз из извештаја Светске банке „Doing business 2009“. У њему се наводи да „последња истраживања из источне Европе указују на то да у земљама са мање ефикасним судством фирме у просеку добијају мање кредита од пословних банака за нове инвестиције“.
Јелена Алексић, Блиц, 11.04.2009.

| < Претходна | Следећа > |
|---|