које се огледају у додатном опорезивању и замрзавању зарада у јавном сектору. Да парадокс буде већи, у приватним фирмама, које финансирају државни апарат, смањена је маса зарада. Овим потезом Влада је мање-више одредила судбину целог пакета мера чија примена иде траљаво.

Да власт уме да буде бахата и дрска, грађани Србије осетили су на својој кожи. Ипак, вероватно ни најмаштовитији нису могли да очекују да ће Влада, пре ступања на снагу одлуке о замрзавању и опорезивању плата у државном сектору, најпре одлучити да их повећа. И то после свих критика изречених на рачун нерационалности државне администрације. У јавном сектору у априлу у односу на претходни месец исплаћена нето маса зарада је номинално повећана за 4,2 одсто, или реално за 3,2 одсто, ако се номинални пораст умањи за инфлацију.

Како се десило да после одлуке о мерама штедње у јавном сектору и током припреме закона маса зарада буде повећана (маса зарада је смањена једино у сектору образовања)? Најодговорније су политичке партије које владају јавним предузећима и министри у Влади. Општепознато је да странке у државним фирмама постављају директоре које не контролише Влада, већ председник политичке странке. На другој страни, администрација и здравствени радници исплаћују се директно из буџета, што значи да је потребно одобрење Министарства финансија.

Интересантан је случај здравства и социјалног рада. У овом сектору је евидентиран номинални раст масе зарада од 4,9 одсто, односно реални 3,9 одсто, иако запослени нису морали да се плаше штедње јер су одлуком Владе изузети из закона о смањењу плата.

Економиста Иван Николић, који је приметио ово повећање, каже за „Блиц недеље" да износ раста масе зарада није толико битан, већ порука која се шаље јавности.

- Политичарима и министрима била су пуна уста штедње, а испод жита су рађене сасвим супротне ствари. Овакво повећање зарада привреда и друштво не би могли да издрже и да нема економске кризе, а камоли у оваквој ситуацији када имамо негативан привредни раст. Министарство финансија се жали што су приходи смањени, па се повећава мањак у државној каси, а не води рачуна о повећању расхода које само одобрава. На све то надлежни се спремају да од ММФ-а траже да одобри већи дефицит буџета, али стручњаци ове установе ће рећи - па чекајте, не можете тражити већи минус да бисте покрили расходе које сте обећали да ћете смањити - објашњава Николић.

Циљ Закона о привременом смањењу плата запослених у државној администрацији и јавном сектору, који је требало да се примени на мајске зараде које се исплаћују у јуну, био је смањење јавне потрошње. Плата запослених у јавном сектору већа од 40.000 динара од маја додатно ће се опорезовати, и то десет одсто износ од 40 до 100 хиљада, а додатних 15 одсто износ од 100.000 динара до износа шестоструке просечне плате у Републици. Домишљати јавни сектор повећањем масе зарада подигао је основице за обрачун смањења по основу државних мера.

И примена осталих мера Владе не иде ништа боље. Стручњаци тврде да ће, како време буде одмицало, бити све више проблема у смањивању расхода министарстава за 40 одсто.

- То су дискрециони расходи и нико неће рећи да ту има проблема док неко из власти не изађе званично и не пожали се. Смањивање је велико и не може да се оствари без крупних проблема. Буџетски корисници почеће да касне у измиривању својих обавеза за телефон, струју, канцеларијски материјал, а проблеми ће расти како време буде пролазило - каже за „Блиц недеље" Милојко Арсић, члан Економског савета премијера Мирка Цветковића.

Са сигурношћу се, међутим, може рећи да пет милијарди динара, колико износи очекивани прилив од уплате добити јавних предузећа, никада неће стићи у државну касу. Осим што су махом губитници, јавна предузећа досад нису уплатила ниједну добит. Саговорник из Владе Србије рекао је за „Блиц недеље" да су у старту ови приходи били нереално планирани.

- Знало се већ приликом састављања пакета да су неки планирани приходи прецењени. Уплата 100 одсто добити јавних предузећа у буџет је један од њих јер се већ тада знало да се тај новац неће сакупити - каже извор из Владе.

Милојко Арсић истиче да уколико би сада почело са применом ове мере, до краја године могло би да се сакупи максимално 20 одсто од планираног прихода. „Примена мере уплате добити ЈП угрозила би функционисање многих државних предузећа, нарочито Телекома, који је морао и да уведе порез на импулсе и да пребаци добит у буџет", истиче Арсић.

На танком леду је и смањење трошкова буџетских корисника који остварују сопствене приходе. Са смањивањем ових трошкова још се није почело, а извесно је и да се неће смањити за 40 одсто, већ највероватније двоструко мање. Мање новца биће и од привремених накнада на остале приходе с обзиром на то да је, после бурног реаговања око 180.000 хонорараца, направљена нова рачуница којом издаци за доприносе хонорарцима јесу повећани, али много мање него што је држава намеравала. Упућени тврде да би се од планираних пет милијарди динара могло намакнути не више од две милијарде. Није зашкрипало једино код повећања акциза на гориво и цигарете.

Раст маса зарада по секторима

Сектор повећање
јавна локална предузећа 6,7 одсто
јавна предузећа на државном нивоу 6,3 одсто
администрација 6 одсто
здравство и социјални рад 4,9 одсто
*номинални раст који треба умањити за један одсто због инфлације и добија се реално повећање

Повећања и код губиташа

- Тешко је објаснити, уколико није грешка у статистичком евидентирању, овако снажан пораст плата запослених у друштвеним предузећима. Штавише, маса исплаћених плата расте упркос паду броја запослених, што значи да је раст просечне плате још интензивнији. Не треба заборавити да је реч о предузећима која су или у стечају или су зрела за стечај, са очајним перформансама, предузећа тзв. „вечне удаваче", која нису могла да се приватизују јер их нико није хтео - наводи Иван Николић, и додаје да је насупрот овим подацима маса зарада у приватном сектору смањена.

Просечне плате јавног сектора

Остварљивост мера штедње

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe