Према најновијим подацима, међу десет земаља које највеће суме новца држе у Америци, на првом месту је Кина са 776,4 милијарде долара, Бразил је на шестој позицији са 139 милијарди, а Русија на седмој, са 119,9 милијарди долара. Тај огроман новац уложен је у америчке хартије од вредности. Статистика показује да, што је долар слабији, све више новца на овај начин улази у Америку.
Зашто Кина и Јапан (другопласиран на поменутој листи) највише кредитирају САД, упркос све слабијем долару, сасвим је јасно. Они су до сада толико уложили у америчке државне "папире", да морају да се надају изласку САД из кризе. Кинеска спољна трговина је "пупчаном врпцом" везана за САД, па у Пекингу морају да размишљају како да смање ризик, али и да не изгубе тржиште за своје произвођаче. У овом тренутку, Кина нема алтернативу: оно што продаје Америци, не може да пресели у други део света.
Са друге стране, Немачка се у овоме не трка с осталим земљама: на поменутој ранг-листи заузима 12. место, са 53,9 милијарди.
Русија је прошле године имала уложених 95,2 милијарде у америчким хартијама од вредности, а сада 119,9 милијарди. Истовремено, руске девизне резерве су се смањиле за трећину.
Главни заговорник да Русија део девизних резерви штеди у америчким вредносним папирима је министар финансија Алексеј Кудрин. Због тога су га многи критиковали. Чак је и Јевгениј Примаков, бивши премијер, а сада председник Привредне коморе Русије, отворено рекао Путину и Кудрину да је то велика грешка. Он, као и многи други угледни политичари, сматра да је било мудрије новац уложити у градњу инфраструктуре, попут аутопута Санкт Петербург - Москва - Сочи. Премијер Путин је, међутим, више веровао свом земљаку, пријатељу и министру Кудрину.
- За разлику од ризика улагања код америчких банака, инвестирање у државне хартије од вредности се исплати и доноси зараду већу од банковних камата - тврди Алексеј Кудрин. Он је сматрао да велике државне инвестиције могу аутоматски да разбуктају обезвређивање домаћег новца.
Многи сматрају да ће свет почети да излази из кризе када се у САД "пробуди" куповна моћ. До тада, Американци ће подмазати своје штампарске машине и расути још долара по свету. Мање зависни од "зелених" биће само они који робу продају за друге стабилне валуте. За Русију, Америка и није приоритетан економски партнер, већ западна Европа, на челу с Немачком. Зато у Москви део девизних резерви полако пребацују у евро.
Далеко је - рубља
Иако би у Москви желели да рубља буде једна од резервних валута, то још дуго неће бити реално. Русија је пре неколико година прогласила рубљу конвертабилном, али у њу засада поверење имају само неке бивше совјетске републике. Успех је, међутим, што Кина, Казахстан и Белорусија предлажу да међусобну трговину с Русијом обављају у домаћим валутама, односно - да избаце долар као обрачунско средство.

| < Претходна | Следећа > |
|---|