Величина текста

Трећу ревизију у НИС требало би да изврши полиција

Зорана Михајловић-Милановић, Нови Стандард, 14.11.2009
Србија баш нема среће. Необавештени, немушти и министри који се праве луди већ дужи низ година су свакодневница енергетског сектора, а по добром опробаном рецепту, познатом још из деведесетих
За претходну готово деценију овај сектор је могао да запосли бар половину незапослених, и учини земљу енергетски и национално безбедном. Да су одговорни радили свој посао у интересу земље, енергетски сектор Србије би и у реалном животу постао "лидер у региону". Нажалост, он је "лидер" само у политичким фикцијама и памфлетима свих могућих министара, потпредседника владе па до председника државе (а у зависности од тренутка и потребе).

Прича о лидерству је изгубљена и потпуно је "оут". Оно што је "ин" јесте: како доћи до потребне количине енергије и енергената, а без рестрикција, у најкраћем могућем периоду?. Када се у једначину додају сви релевантни фактори, посебно они који искачу на све стране као пајаци, онда је за решење потребан нови Ајнштајн.

Најјачи отежавајући фактор, који ставља бране на све могућности овог сектора, јесте корупција. Како год она била дефинисана, српски енергетски сектор је препознатљив већ у првим речима: „...девијантно понашање појединаца, у односу на формалну улогу...", или „...максимизација профита кршењем закона и морала...", или „...коришћење јавних средстава за личне интересе..."...као легло пацова, тако је овај сектор легло корупције у Србији.

Много је примера.

Да ли више ико има храбрости да изјави да је увођење посредника у набавци гаса, коме је само у једној години плаћено више 25 милиона долара, профитабилан посао, којим су задовољени интереси Србије? Чије је интересе задовољавао један од претходних министара, када је овом посреднику дао право на обављање делатности од општег интереса? Свакако не интересе српског јавног предузећа Србијагас, које ће управо због тога врло брзо бити у стечају.

Да ли је губљење партнерског односа Србије у овој истој компанији у интересу развоја енергетског сектора или управо супротно?, Ко има право да ослободи одговорности оне који су довели до губитка оваквог статуса?

Како је могуће да иза тзв. афере са продајом/куповином електричне енергије, гашењем термоелектране под неразјашњеним околностима и оптужбама да је то чињено због увоза струје, формираним Анкетним одбором у Скупштини - јавност ни до данас не буде обавештена о резултатима његовог рада? Ако нико није одговоран, зашто се онда држава Србија није извинила на тако тешким оптужбама тадашњим главним актерима, а данашњим тзв. "тајкунима", насталим управо након тих послова?

Како је могуће да, поред великих количина новца који се слио у Електропривреду Србије од 2000. године и приходом од повећања цена електричне енергије (која је од тада до данас остварила скок од више од 500 одсто), ова компанија данас послује са губицима, без иједног новог објекта? Због чега су грађани Србије финансирали губитке ЕПСа?

Иако представници ЕПСа - као баба о уштипцима - говоре да је за све крива цена, реалност је другачија. Грађани Србије су се итекако наплаћали електричне енергије, а кроз њу крађе и корупције, која постоји у овом предузећу. Јер, уз све знане приливе средстава, једино корумпирана или ретардирана пословодства су могла довести до оваквог стања.

Како је могуће да се не доносе секундарни акти везани за улагање у обновљиве енергетске изворе, а да се у исто време потписују споразуми о њиховом искоришћавању, чиме се директно даје предност појединим компанијама, и умањује ефикасност будућих улагања.

Звучи као "глупост године" - али финансијски врло тешку - да јавно предузеће у губицима, из кога је пре пар година, а ради смањења трошкова по метру кубном гаса, склоњено све што није основна делатност, данас купује акције предузећа Информатика. Или давање у већинско власнишво јединог објекта који би у гасној привреди могао Србији донети профит и сигурност - Подземног складишта гаса?

Отварање заједничких компанија, и то не једне већ две, за складиште гаса и будући гасовод, у Швајцарској, уз пројекцију отварања њихових представништва у Србији, не личи ни на смишљено прикривање, већ отворено заобилажење предности за државу Србију.

Колико је корупција захватила српски енергетски сектор одлично илуструје пример ревизорских извештаја за НИС, и свега што прати овакве афере.

Требало би се подсетити да је држава Србија "помагала" НИС у претходних девет година, а да је он, и поред тога, остао на почетку, додуше старији, и без већинског власништва српске државе. Циљ и тада и данас јесте производња квалитетних деривата на технолошки и еколошки ефикасан начин и њихова продаја по реалним ценама. За ових више од 2.900 дана до циља се није дошло. Судећи према жељама новог власника, питање је да ли ће се то десити до почетка 2011.године.

Држава је НИС субвенционисала свих ових година, а на бази Уредбе о забрани деривата и високе цене рафинеријске прераде са минимум 150 милиона долара годишње. На то треба додати и заобилажење плаћања ренте за коришћење минералних сировина у једном броју година, па се годишња субвенција пење и до 300 милиона долара годишње. Да никаквих других повластица није било, НИС је могао изградити најмање још једну технолошки модерну рафинерију у региону. Никада није објашњено где се новцу загубио траг. НИС се нашао на почетку, због чега је и власнички трансформисан 2008. са истим циљевима који су прокламовани и 2000. године. О разним програмима приватизације који су прављени и дебело плаћани не треба ни говорити. Треба пак, поменути избор приватизационог саветника, на захтев Владе, и прихватање његове стратегије од исте те владе, и финансијски трошак настао из тог ангажовања. Како отворена процедура и фазна приватизација (прво мањинског пакета) нису биле по вољи политичком естаблишменту, он је своју одлуку погазио, и НИС продао већински страном партнеру.

Ту крај није. Сама српска страна је октобра 2008. године, како то закон налаже, изабрала ревизорску кућу да начини ревизорски извештај. У првом кварталу 2009. године пословодство НИСа излази у јавност и објављује један износ добитка, а потом други нешто нижи од 2,3 милијарде динара. Већ је тада било јасно да нешто не штима јер су финансије и рачуноводство егзактни. Нема "фрљања" са динаром горе/доле, а камоли милијардама. Већ тада је Влада требало да ангажује не новог ревизора, већ привредни криминал.

Није јасно који су били мотиви Владе Србије да ангажује још једног ревизора. Шта се очекивало? Да ће нови ревизор, такође светски реномиран, да представи другачији извештај од онога који је представио претходни светски реномиран ревизор? Који су то критеријуми који би Влади одговарали? Одакле неком право да улудо троши новац, ангажујући нове ревизоре?. Или би по старом српском обичају "Три пута Бог помаже" требало ангажовати још једног?

И једна и друга ревизорска кућа рекоше да је НИС у 2008. години забележио губитак од око осам милијарди динара!

Ако нису реаговали на време, још је невероватније како данас реагују представници Владе. Потпредседник Владе не коментарише, већ сугерише да је то надлежност Министарства финансија, а ови се ишчуђавају и пребацују на Министарство енергетике! А представник овог Министарства, пошто није видео својим очима извештај, не може да га коментарише. Чека се долазак Извештаја, па потом заузимање става Владе и Министарства као да је у питању став о противракетном штиту, а не о чињеници да је финансијски резултат НИС за 2008.годину вероватно фризиран и да као такав он са собом носи нечију одговорност (јер је то свуда у свету, па и код нас, кривично дело, па ако ништа друго неко пословање мора да прочешља, а то нису ни медији, ни министри, ни политичари... већ полиција).

Уместо да сви до једног у Влади захтевају да се проблем реши, они се затварају у мишје рупе? Или су ипак изразили свој став када нису реаговали на чињеницу да је тадашњи генерални директор НИС данас директор Панонских електрана у саставу ЕПСа? Да ли је то награда или...?, Шта је радио Управни одбор НИС, у којем су седели врсни представници политичких партија, са све саветником Председника Србије?

Немање става је свакако лоша порука, али и знак да је учињено доста пропуста.

Свима је јасно да нису проблем ситни мишеви, оличени у генералним директорима јавних предузећа и члановима Управних одбора, већ је то могућност да иза покретања њихове одговорности искоче против своје воље и "слонови".

Неозбиљно звучи коментар министра енергетике да потврђени губитак НИСа неће утицати на реализацију уговора са Газпромом. Неће утицати, јер ни њих вероватно више ништа не може изненадити. Када су пребродили да у НИСу затекну више директора по броју радника него у највећим светским компанијама, или хиљаде пинцета, прибора за нокте, депилационих средстава у складиштима, свесни су да су изненађења могућа.

Са друге стране, да ли министар енергетике - први одговорни за функционисање и рад енергетског сектора, самим тим и Нафтне привреде у Србије, нема више шта да каже на овакве резултате Извештаја?

Одговорност постоји, од ње се не може побећи:
1. За губитак компаније;
2. За изгубљено време; и
3. За нарушавање угледа земље.

Извор Блог Б92

Коментари (0)Add Comment

Напишите коментар

busy
Secured by Siteground Web Hosting