Јован М. Ранковић, Политика, 17.12.2009
У укупно кумулираном губитку од 1.360 милијарди динара велика предузећа, њих 924, учествују са 62,5 одсто

У последње време све чешће се суочавамо с појавом да незадовољне групе запослених демонстрирају опседајућизградувладе и блокирајући саобраћајнице. Демонстрације каткад трају више дана, поготово ако су условљене изливом незадовољства према власницима предузећа. Имајући у виду озбиљност ситуације и могућност експанзијес нежељеним последицама, решавање насталихпроблема претпоставља, пре свега, утврђивање њиховихузрока.

О тим узроцима смо писали више пута, али и овдеистичемода су, по нашем мишљењу, посреди два главна разлога.

Први и, свакако, најважнијиразлог јестекварење финансијске структуре, условљено пословањем, нарочито великих предузећа, са великимгубицима, али и неадекватним инвестирањем или улагањем у сталну имовину, која захтева покриће дугорочним капиталом, сопственим и позајмљеним (дугорочни кредити). Под условом да део (за плаћање) доспелихдугорочних кредита буде праћен ослобађањем средстава у истом износу кроз амортизацију и нове добитке (cash flow).Међутим, поменути захтев није остварен. Напротив, пословање с губицима имало је за последицу кумулирање губитака, који су у периоду од 1995. до краја 2008. године пораслиод 3,8 на 1.360 милијарди динара или 357,9 пута!Значај поменутихкумулираних губитака постаје очигледнији ако се има у виду да они чине 27,5 одстоукупног сопственог капитала свих предузећа, којих је на крају 2008. било 89.726, од чега великих само 924,или 1,03 одстоод укупног броја свих предузећа.

За пословање са губитком и кумулирање губитака од посебне важности је и чињеница да уукупно кумулираном губитку од 1.360 милијарди динара велика предузећа, њих 924,учествују са 62,5 одсто, што значи да готово две трећинегубитака отпада на 1,03 процентаод укупног броја предузећа.

Само та чињеница снажно упозорава да је 849,5 милијарди динара кумулираних губитака 924 великапредузећа довољан разлог за предузимање хитних мера за решавање њихових финансијских проблема. Ово поготово због тога што је кумулирање губитака праћено задуживањем и неспособношћу да се та предузећа ослободе како краткорочних тако и дугорочних обавеза.

Према томе, кумулирани губици објашњавају чињеницу због чега су на крају 2008. сва предузећа користила више од 2.000 милијарди динара кредита, од којих на дугорочне отпада 1.461 милијарда.Од тога,883 милијарде динара се односе на 924 велика предузећа.

Високи износ недостајућег дугорочног капитала, с тенденцијом повећања, пре свега због постепеног доспевања за плаћањедугорочних зајмова,тешко угрожава ликвидност српске привреде, у којој су у најтежој ситуацији 924 велика предузећа, у којима је запослено 472.266, или 42 одстоод укупног броја запослених.

Велика предузећа предњаче и у другим негативним карактеристикама финансијског положаја. Она учествују са 60 проценатау укупним дугорочним обавезама, са око 98 одстоу негативном нето обртном фонду, са 47 проценатау укупним залихама, са око 51 одстоу недостајућем дугорочном капиталу, што све заправо значи да су 924 велика предузећа највећи проблем српске привреде.Отуда и логичанзакључак да је санирање угрожених великих предузећа примарни задатак.

Други важан разлог незадовољства и ширења штрајкова запослених, нарочито приватизованих предузећа, јестенеадекватан начин приватизације, пре свегавеликих предузећа, која су најчешће финансијски озбиљнооболела. То је и био разлог што су ова предузећакупована релативно јевтино, а уколико су купци били домаћа правна или физичка лица куповина је честовршена из кредита и са обавезом доинвестирања.

Обавеза доинвестирања проистицала је из уговора о продаји имовине, а утврђивана је у висини од око 30 одсто одуговорене продајне цене друштвеног капитала, односно имовине.

Пошто је највећи број субјеката приватизације, нарочито већих предузећа, имао поремећену финансијску структуру, доинвестирање је довело дојош већихфинансијскихтешкоћа, а пре свега донеспособностиплаћања доспелих обавеза, у које спадају и плате запослених.

Према томе, предузеће може бити способно и спремно за производњу, може да постоји тражња за његовим производима, али је готовина неопходна за набавку и исплату радника непремостив проблем. А сигурност улагања је и примарни захтев одлучивања кредитора за одобравање тражених зајмова, како дугорочних тако и краткорочних. Отуда и потреба да се испитају све слабости Закона о приватизацији и да се њиховом изменом максимално отклони негативан утицај на финансијски положај предузећа и привреде у целини.

< Претходна		Следећа >