Политика, 19.12.2009
Србију ће улазак у Европску унију, односно реформе које ионако мора да спроведе – коштати, али ће добит бити већа од трошкова.

Ова тврдња, поткрепљена бројевима, резултат је истраживања тима стручњака из 26 различитих институција које је, на пројекту „Ефекти интеграције Србије у ЕУ”, окупио Факултет за економију, финансије и администрацију. Изговорио ју је на јучерашњем представљању студије у Привредној комори Србије проф. др Михаило Црнобрња, уз духовиту и тачну опаску: „Да је Европа лоша, сви би из ње излазили.”

– Већ у претприступном периоду, до 2014, Србија може да очекује позитиван нето финансијски ефекат од 1,5 одсто бруто домаћег производа и претприступну помоћ која сада износи просечно око 200 милиона евра годишње. Реч је о знатним средствима – око 650 милиона евра, рекао је Бранко Хинић, директор центра за Економске анализе и истраживања НБС.

У првим годинама, као и код других земаља приступница, буџет ћедоживети удар, пре свега због губитка царинских прихода и прихода по основу ПДВ-а на увоз, што ће захтевати знатније уштеде на расходима. У каснијим годинама притисак на јавне финансије ће се смањивати, тако да се целокупан ефекат процењује на око један одсто БДП-а годишње, пре свега као резултат вишег привредног раста. Јер чланство доприноси привредномрасту два-три процента, а раст БДП-а од око један одсто побољшању фискалног резултата од око 0,4 одсто, указују макроекономске рачунице из ове студије.

А кад је реч о ономе што највише интересује грађане – ценама, оне су сада на 59 одсто просека ЕУ и процењује се да ће расти бржеза око три одсто у односу на европски просек, али да због тога Србија у наредним годинама не би требало да има озбиљнији ценовни притисак.Што се курса тиче, оцена је да би прикључење позитивноутицалона његовустабилизацију –због повећаног приливадевиза.

< Претходна		Следећа >