Енергетско питање сваке државе је питање економије, безбедности и развоја једног народа и државе. Ако не бринете о опстанку свог народа, онда свесно и нечињењем идете на самоуништење истог. Ресурсе које користимо, да би егзистирали на одређеном простору, су основ за постојање и државе и становништва. Борба за ресурсе је увек у историји била узрок ратовања, а поводи су увек били осмишљени негде иза кулиса историјске позорнице.

На жалост, Србија, колико год привидно добијала ратове у историји, губила их је на крају, трансформишући се из државе у државу и тешко је налазила место које заслужује. За то мора да постоји разлог и у нама самима, као народу. Никада на време нисмо сагледавали међународну политику на адекватан начин. Ни данас то не чинимо.

Данашња међународна политика је у основи, такође, борба за енергетске ресурсе. Национално питање је данас под светлом економске и социјалне „кризе“. А о енергетској кризи се прича по потреби. С обзиром да долази до климатских промена, све мање производње нафте, енергетика мора да пређе на алтернативне изворе енерије. Тешко је комплетне привреде развијених земаља преокренути у складу са новом енергетском основом. С тога се то ради постепено, са припремом становништва. Србија поседује природне ресурсе. Стога је решавање националног питања једино могуће кроз решавање енергетског питања. Уколико законом регулишемо, као држава, имовину, прикључак на мрежу ЕПС-а, концесије и др., можемо, као народ, спремно сачекати инвеститоре и живети од „закупа“, без страха да ћемо бити „у мраку“ у 21.веку. Пример како се национално питање решава у интересу свог народа је Немачка. За сада је учешће обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије 20%, а план је да до 2020. године буде до 50%. Сада се већ праве планови и Стратегије за будућност. Србија не може да се пореди са немачком државом, али може много тога да научи. Тим путем је кренула и Италија и друге земље ЕУ. Зато је неминовно да је само питање времена када ће Србија милом или силом бити део ове приче.

Основни услов успешног комуницирања показује да нема споразумевања без разумевања. То указује да нема европских интеграција, уколико не постоји начин споразумевања / разумевања у области енергетике који је већ успостављен у ЕУ. Истраживања показују да су проблеми у области енергетике тј., коришћења обновљивих извора енергије једне земље чланице ЕУ и проблеми свих чланова ЕУ и обрнуто. Ради решавања проблема у региону, они се решавају заједнички, јер се тиме једино постаје конкурентан

Климатске промене условиле су нове навике у економији и развоју привреде, чиме је дошло до потребе трансформације енергетског сектора и изналажења потенцијала обновљивих извора енергије у ЕУ, са посебним акцентом и у нашој земљи.

Пресудан фактор успешности привреде једне земље је одрживи развој и коришћење обновљивих извора енергије. Данас су основа развоја привреде и економије исте. Информације и знање су данас основни ресурси, а благовременост, поузданост и кредибилитет који произилази из динамичног окружења тј., управљања променама и размене информација, посматран у светлу чињенице да Србија мора да се прилагођава новим трендовима.

За Србију су интересантне све врсте обновљивих извора енергије и подаци о њима и њиховој искоришћености, осим оних који се односе на енергију мора. Србија са својом територијом од 88 361 км2 има природне погодности за коришћење обновљивих извора енергије. Процењене вредности за највећи енергетски потенцијал је биомаса на површини око 24 000 км2 покривена шумом и на 48 000 км2 обрадиве површине. На 900 локација је утврђена оправданост градње малих хидроелектрана, док на 100 локација постоје извори геотермалне воде са температуром од 20-100°Ц.

Повећано коришћење обновљивих извора енергије, допринеће повећању поузданости снабдевања енергијом, успостављању одрживог развоја енергетике и побољшању животног стандарда, посебно у руралним регионима. Смањење емисије штетних гасова унапредиће квалитет животне средине. Србија припада земљама сиромашнијим у потенцијалима фосилних горива, али изузетно богатим природним потенцијалима сунца, воде и ветра, што упућује да ће у скоријој будућности коришћење обновљивих извора енергије узети озбиљно учешће у енергетском билансу Србије, а што ће се перманентно повећавати 

Прави је изазов креирање Стратегије коришћења обновљивих извора енергије и уређења читаве ове области у нашој земљи, где још не постоји ни довољно дефинисана област, ни правно, ни технолошки (у смислу производње и изградње објеката), ни могућност ни воља државних електродистрибутивних кућа (ЕПС, ЕДБ) да прикаче изграђене објекте на електричну мрежу. У Србији је данас ова област дефинисана као „пионирски“ посао. Стога се може видети да се актуелност данашњице односи на увођење, поређење и примену Стратегије о коришћењу обновљивих извора енергије у Србији, као и европских стандарда (правне регулативе, директива, прописа, препорука) у свим видовима енергетске ефикасности ЕУ.

У Србији Стратегије креирају „инвеститори наше привреде“ које неки називају „тајкуни“, неки „патриотама“, јер није лако управљати са 60% имовине Републике Србије, а тиме и становништвом, њиховим малим животима, контролишући буџет државе. Пошто је пословање појединих „сувласника државе Србије“ буџетско, повремено дође до проблема са пословањем, па се финансијске обавезе према произвођачима измирују са роком од 150 дана; стога је потребно наћи нове изворе финансирања. Тако су „способни домаћи инвеститори“ одавно у области енергетике. Купују, продају струју од ЕПС-а, преко посредника, диструбуирају, али и размишљају о обновљивим изворима енергије. Зато неће ни бити законске регулативе тако брзо. Полако, што спорије, да кад дође до енергетске кризе, цена постаје све већа и већа, а „сувласници државе Србије“ ће бити „сувласници обновљивих извора енергије државе Србије“, све богатији и богатији и као једини „чувари ватре“ јединих природних извора у Србији, без којих се неће моћи.

На основу овога се може закључити да је у новој историји немогуће успоставити стабилност региона на дуги временски период. Модерни ратови се данас састоје у борби за освајање природних енергетских ресурса. Поново је наша земља геостратешко подручје које ће глобални инвеститори хтети економски да освоје, зарад развоја енергетских ресурса у циљу стицања профита понашајући се као монополисти. Србија мора да нађе своје место, кроз питање будућности енергетике Србије, у смислу националног питања, економије и будуће егзистенције наших потомака. То се питање решава данас.

У Београду, 29.1.2009.године

мр Александра Томић

< Претходна		Следећа >