„Било би добро да у Србији постоји Бил Гејтс, али ми таквог немамо. Такви смо какви смо, али боље од нас немате“, изјава је којом је Мирослав Мишковић, власник најјаче приватне компаније у Србији, Делте, 2004. године послао врло јасну поруку тадашњој влади у формирању, али и грађанима те земље.

Без потребе за читањем између редова било је јасно шта тиме поручује. Његова компанија, уз још неколико сличних створених у тајкунској приватизацији и на често сумњиве начине, држава је у држави. Мишковић ведри и облачи, он одлучује и усмерава, а пожали ли се неко, ту је и контрааргумент 'бољих од нас нема'.

Прошло је тачно пет година од тих Мишковићевих речи. У међувремену, његово царство је толико нарасло да му је вредност 2008. процењена на скоро три милијарде евра. Сам ‘велики газда’ уврштен је нешто пре тога чак и на Форбсову листу као 891. најбогатији човек на свету с имовином од 2,8 милијарди долара.

Шта год се тада продавало на подручју бивше Југославије, али и нешто источније, било је Мишковићева потенцијална аквизиција. Улагао је толико да је 2009. година требало да представља прекретницу у смислу остварења веће вредности у пословима изван Србије него у њој.

А онда се догодила економска криза. Само делом непосредно због ње, а вероватно више због реалног стања Мишковићевог царства, које је до тада било прикривено, први пут су обелодањене бројке које овом тајкуну нису ишле у прилог.

Дуг од чак 750 милиона евра који су нагомилале све његове компаније (а своту је потврдило неколико српских и словеначких извора), одустајање од великог посла у Украјини и кашњење с плаћањем обавеза за градњу 242,5 милиона евра вредног трговачког центра у Љубљани, само су део овог пописа.

Вртоглави успон

Велики део јавности, посебно у Србији, остао је немало изненађен. А Мишковић, шта је он учинио? Хазардерски до неба послао је понуду за преузимање 48,3 посто словеначког ланца Меркатор од Пивоварне Лашко.

Хрватска га није волела

Иако је у Србији купио дословно све што му је пало на ум, снови Мирослава Мишковића о ширењу на Хрватску и Словенију по правилу су завршавали тешким разочарањима. У Хрватској су му тако пред носом залупили врата кад је желео да купи Вупик и Подравку, одбио га је и Ђуро Гавриловић кад је пожелео Диону, свој ланац трговина није могао отворити, а коначно му је загребачки градоначелник рекао ‘не’ за 100 милиона евра тешку понуду за земљиште Загрепчанке.

Да је притом озбиљно схваћен, потврђено је и недуго затим кад је словеначки премијер, притиснут гласом народа, Мишковића лично замолио да уз Ивицу Тодорића не купи Меркатор, што је била неколико година стара идеја, него да формира мегаланац од три компаније.

Иако му је београдска слободоумна новинарска јавност од увек била прилично несклона, на том му је потезу чак и она честитала. На тренутак су тако заборављене недавно изречене прогнозе да ће због кризе Мишковић бити присиљен да прода 20 одсто акција компаније, али и његов исхитрен одговор да ће уместо тога уложити нових 200 милиона евра у инвестиције у земљи и иностранству.

Не заборављене, него тек привремено прећутане уједно су биле и његове претње да ће почети да отпушта раднике ако му држава не омогући да повећа кредит.

Монопол у малопродаји

Покушавајући да опише његово пословно царство један колега новинар открио је једноставну формулу према којој је лакше рећи чиме се Мишковић не бави него набројати оно чиме се бави. Број компанија под кровом Делте вероватно није мањи од неколико десетина.

Њихове сада проширене основне делатности су малопродаја, аграрна производња, производња хране, извоз, увоз, заступање страних компанија, дистрибуција робе широке потрошње, продаја аутомобила, некретнине, финансијске и услуге из области осигурања. У Србији кружи виц да све што је потписано неком робном марком на декларацији уједно има и назив неке од Мишковићевих компанија за увоз и заступање. Распон је опет велик - од Најка, преко Ескаде до Алфа Ромеа и БМW-а.

Кад је у једном тренутку почео агресивно да улази и у послове грађевинарства и авиосаобраћаја, министар за капиталне инвестицији бивше владе Велимир Илић је преко ТВ екрана Мишковићу поручио „да мало прикочи“. Да ли га је Мишковић послушао? Наравно да није.

Ширење царства наставило се и оно је 2008. остварило приход од 2,4 милијарди евра. За ову годину предвиђени износ био је 3,4 милијарди. Број запослених нарастао је на респектабилних 25 хиљада људи. Делта Холдинг је тако успео да се пробије и на треће место најјачих компанија у Србији, одмах иза Нафтне индустрије и Електропривреде, дакле, чак и испред Телекома Србије.

Треба ли уопште рећи да је међу првих десет само Делта била приватна компанија? Део тог успеха треба приписати и паметним преузимањима.

Све што се у Србији последњих година нудило на продају, попут, на пример, гиганта Генекса, по правилу би завршило у Мишковићевом власништву. Истовремено је, истини за вољу и продавао неке компаније, попут Делта банке италијанској Интези. Уз тај случај везана је афера исплаћивања купопродајне цене од 277,5 милиона евра на рачун на Кипру што је било у супротности са законом.

Питање је колико је легално било и преузимање Ц маркета, малопродајног ланца ког је бивши директор Радуловић, наводно за Мишковићев рачун, довео до банкрота и јефтино продао. Том аквизицијом Делта Малопродаје, уз Маxи супермаркете те квартовске продавнице Пекабета и „cash and carry“ центре Темпо, Мишковић је заузео најмање 60 одсто малопродајне мреже.

Комисија за спречавање монопола позабавила се прозивкама да је Делта управо на тај начин остварила монопол, али упркос свој сили тражења очигледног, комисија није успела да нађе ништа нелегално.

И онда је кренуо у освајање иностраних тржишта. Уз улагање од 750 милиона евра, Делта је најавила да ће до 2009. пословати на седам страних тржишта. Нагласак је био на трговачким ланцима. У БиХ је за 35 милиона евра купљена компанија Тропик. У Бугарској удео у другом највећем трговачком ланцу Пикадили за 80 милиона евра.

Купи новине које те нападају

Како би се заштитио од отровних стрелица медија, Мишковић је на врло сумњив начин купио и компанију Новости. Остаће упамћено како је бесан због текстова о томе да му је због сарадње са режимом Слободана Милошевића забрањен улазак у САД, Мишковић са свих својих полица избацио неколико новина које су се усудиле објавити ту вест.

Само у градњу малопродајних објеката у Црној Гори уложено је 43 милиона. У тој земљи јавили су се пак и први гласови о томе како је Мишковић дужан и да не плаћа већину обавеза. У Украјини је било испланирано велико заједничко улагање од 700 милиона евра с Русом Олегом Бојком, али је оно пропало или је барем одложено због економске кризе.

Кредит у последњи тренутак

Причало се и о Албанији, Молдавији и Белорусији. С друге стране, Словенија је била највећи мамац и сањани залогај, али Меркатор, који је био улимативни циљ, увек је некако клизио низ Мишковићеве прсте. Резервна варијанта догодила се кроз победу на такмичењу за градњу трговачког центра у Љубљани вредног 242,5 милиона евра.

И одатле су гласови о неплаћању последњих дана постали све гласнији. Ризик уласка на ово тржиште ЕУ, појачан новом понудом за Меркатор, сада се чини да је био превелик. Тамо наиме нема монопола сличног српском, Делта тамо нема нити властиту грађевинску оперативу, плате радника су вишеструко веће, а тек закони...

Мишковићеви критичари, злобници или само реалистични аналитичари и економисти чини се да су ‘намирисали крв’. Одмах потом из нафталина су извукли и једно поређење. Питање које она нуди једноставно је – „хоће ли Мишковић завршити као браћа Карић“?

Њихова империја нестала је преко ноћи, а против тројице од њих четворице поднете су казнене пријаве. Тешко је рећи боји ли се Мишковић таквог расплета, хоће ли се још јаче ухватити у коштац с недаћама или ће једноставно одустати и распродати своје царство.

Група заинтересованих држављана Уједињених Арапских Емирата, према писању београдских новина, већ је неколико пута последњих недеља виђена како излази из зграде Делта Холдинга. У Београду је одмах, типично за дух тога града, смишљена и пригодна шала - то су се у Арапе пресвукли министри из српске Владе. Наиме, држава је у последњи час одлучила помоћи Мишковићу са зајмом за трговце у висини од 430 милиона евра.

Крешимир Рагуж, Лидер, уз редакцијска скраћења Б92

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe