Величина текста
|
Нови Стандард (извор: Der Spiegel), 08.01.2010 Терористи који су 11. септембра нанели ударац Америци уништили су нешто много веће од њујоршких кула близанаца, дела Пентагона и хиљада људских живота. Нарочита последица тог удара било је убиство капитализма
Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 04.01.2010Ако би решио да реформише своју странку, председник Србије ускоро би имао превремене парламентарне изборе. Каква је улога странаца у томе?
Сергеј Караганов, Нови Стандард (извор: Project Syndicate), 28.12.2009Отуђивање од Европе, колевке руске цивилизације, прети идентитету Русије и повећава њене геостратешке ризике, док ни Европи то отуђивање такође неће бити од користи: она ће наставити да се креће ка „лепом паду“, лошијој варијанти Венеције
Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 14.12.2009Упркос свему, Воја и Тома данас толеришу један другог само зато што се обојица мрште на Бориса. А када би дошли до прилике да скупа праве владу, изненада би схватили да ниједан од њих није даље од Бориса него што су међусобно далеко
Нови Стандард (извор: The Wall Street Journal), 30.11.2009Званични представници САД најчешће тврде да, пошто „Северни ток“ сада ништа неће моћи да заустави, пројекат „Јужни ток“ може да остане само слово на папиру
Нови Стандард (извор: Handelsblatt), 30.11.2009Европљани су изгледа одустали од „Набука“, и то без притиска Русије. Зато би Путин чак могао да предложи спајање два пројекта – „Јужног тока“ и „Набука“ – али под управом Русије
Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 24.11.2009 Нису Борисови људи, да се не лажемо, баш много ни веровали како ће ући у ЕУ на дан Гавриловог пуцња у Сарајеву, али проблем је што та стратегија и тај датум нису били налог њиховог избора и дубоког стратешког промишљања, већ налог њихових капацитета. А то је посебан проблем
Женмин жибао (Кина): преноси Нови Стандард, 20.11.2009 Русија жели да се стопи са Европом. Питање је само под којим ће се условима то догодити. Јер Русија, без сумње, то не жели као слаба зависна земља без права гласа у решавању проблема
Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 20.11.2009 У тренутку када је остварила свој први европски успех и када јој се на хоризонту указао и други, Србија је почела да слаби своју европску позицију. Зашто?
Зорана Михајловић-Милановић, Нови Стандард, 14.11.2009Србија баш нема среће. Необавештени, немушти и министри који се праве луди већ дужи низ година су свакодневница енергетског сектора, а по добром опробаном рецепту, познатом још из деведесетих
Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 06.11.2009Да ли је Борис Тадић, који пристаје да тезу да је ближи Бриселу што је Србија мање држава а Војводина више , нека врста прелазног лидера, који би требало да превари националисте и очисти Србију од толико сувишних ствари до којих јој је стало
Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 30.10.2009Да ли је дошло време да Србија коначно извуче неку корист из тога што је дуже у својој историји била под Турцима него под собом
Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 23.10.2009Сагласност између Тадића и Медведева постигнута је на две веома једноставне чињенице: прво, у Србији данас није могућа било каква антизападна влада. И друго, није могућа ни било каква антируска влада
Нови Стандрард (Стратфор), 07.08.2009 Русијом је компликовано управљати и аналитичари Стратфора су изненађени тиме што се Путин одржао тако дуго
Нови Стандард, 04.08.2009Клинтонова је на себе преузела одговорност за успостављање веза са таквим „кључним јачајућим земљама“ као што су Кина, Индија, Русија, Турска, Бразил, Индонезија и Јужна Африка
Нови Стандард (The Wall Street Journal), 29.07.2009 Амерички потпредседник тврди да ће руски банкарски сектор и структура тешко успети да издрже у наредних 15 година
Прилике у Србији се убрзавају таквом динамиком, и то у веома лошем правцу, да све оно што је могло да помогне јуче, данас већ може бити бескорисно
Зашто је Ненад Чанак заправо интегративни фактор Војводине у Србији и зашто би његов крај показао да је ђаво однео шалу
Србија је данас једна од ретких земаља у Европи која нема релеватну политичку десницу. На то су утицале разне околности почев од геополитичких интереса великих сила до отровног наслеђа меког социјализма који је корумипрао грађане, али изнад свега интелектулану и политичку елиту, навиклу да брани систем у коме се без рада добро живи захваљујући повлашћеном монополском положају и недостатку конкуренције у науци, култури, економији и политици.
|