Констатацију руског председника Медведева да постојеће резервне валуте као и основна, долар, нису успеле да одговоре својим обавезама и да је неопходно увести друге резервне валуте, подржао је Нурсултан Назарбајев, председник Казахстана, који је позвао колеге да не оклевају и да, бар у међусобној трговини, формирају наднационалну обрачунску јединицу која би била везана за основне регионалне валуте.

Иако је потпуно јасно, сматра председник Медведев, да је појављивање нових резервних валута веома дуг процес и да је за то потребно испунити одређене услове, чињеница је да се мора кренути управо тим путем.

У закључном документу самита ШОС, чији су чланови Русија, Казахстан, Кина, Таџикистан, Узбекистан и Киргизија, каже се „садашња ситуација у светској економији и финансијама сведочи о неопходности активирања међународне заједнице у контроли управљања међународним финансијама, и сфери спречавања ширења ризика од финансијске кризе као и очување стабилности економије“.

На самиту је било речи и о низу инфраструктурних, енергетских пројеката, као и о припреми конвенције за заштиту уложеног капитала. Кина је издвојила 10 милијарди долара за реализацију заједничких економских пројеката у оквиру ШОС-а. Председник Хју Ђинтао је предложио да се формира „механизам финансијског дијалога и усаглашавања монетарне политике земаља чланица”.

У декларацији ШОС-а подржан је принцип одржавања мира под условима једнаке безбедности за све државе и решавање проблема дипломатским и политичким мерама.

Чланице ШОС-а су једногласно подржале договор о неширењу атомског наоружања.

Потписана је и конвенција ШОС-а против тероризма и програм сарадње у борби против сепаратизма и екстремизма за период 2010–2012. година.

Овај самит остаће запамћен и по томе што су се на њему, први пут после терористичког напада на Мумбај, срели председник Пакистана и премијер Индије.

Пакистан је изразио жељу да његова земља постане пуноправни члан ШОС-а, а Белорусија и Шри Ланка су добиле статус посматрача.

Аркадиј Дворникович, помоћник руског председника, изјавио је после састанка да ћеРусија у будућности део својих облигација разместити у валутама земаља БРИК, и да очекује да тај поступак буде узајамни.

Узгред – према најновијим статистичким подацима, Кина и Русија су током протеклог месеца смањиле своја улагања у америчке облигације – Кина за нешто више од четири милијарде, а Русија за једну и по.

На првом званичном самиту БРИК-а (Бразил, Русија, Индија и Кина), који је отворен касно после подне, разговара се о путевима изласка из кризе, о реформи ММФ-а у чије облигације Кина, Русија и Бразил намеравају да уложе укупно око 70 милијарди долара, и на тај начин повећају и свој утицај на рад Фонда.

Лидери БРИК-а сматрају да је неопходан стабилан, предвидљивији и диверсификованији валутни систем. Они су се заложили и за глобалну реформу ОУН-а, за многополарни „демократски и праведни светски поредак заснован на владавини међународног права, равноправности, узајамном уважавању, сарадњи, координираним дејствима и колективном доношењу одлука”.

Медведев је на конференцији за новинаре после Самита изјавио да „земље БРИК-а морају створити услове за праведније уређење света и за формирање повољне средине у којој би се могли решавати актуелни задаци светских размера”.