Пред почетак сезоне, али и пред изборе за Европски парламент, 30. маја, грчки премијер Караманлис свечано је отворио последњу деоницу аутопута који спаја границу с Турском, преко Солуна, с јонском обалом. Пут је дугачак 670 километара, а изградња, која је почела још током деведесетих година, коштала је готово шест милијарди евра!

Ово није једини пројекат који је, практично, променио лице модерне Грчке. Мрежа аутопутева премашила је две хиљаде километара, а у плану су и нове деонице, чак и на острву Криту.

Нису само Грци "повукли" напред. У односу на суседство, Србија је данас права "оаза" заосталости по развитку инфраструктуре. Железница је одавно "музеј науке и технике" на отвореном, а мрежа брзих путева годинама је расла - пужевом брзином. Хрватски аутопутеви, са друге стране, спадају у најбоље у Европи.

Не тако давно, чак и гости из Србије чудили су се вековној заосталости грчких железница. Пре само петнаестак година, није било ни дуплог колосека, ни електричних локомотива, ни светлосних сигнала, а дешавало се да "мајстор" заустави воз усред поља, да некога покупи. Данас, међутим, од Солуна ка Атини вози се потпуно новом пругом, а убрзо ће целом дужином возови тутњати 200 километара на сат.

Србија, са својих око девет милиона становника, има 465 километара аутопута, Хрватска са дупло мање људи - 1.412 километара. Читави делови наше земље остављени су без милиметра модерне инфраструктуре. Западна Србија уопште нема аутопут, Шумадију је само "окрзнуо" у Великој Плани и Марковцу. Друге земље нису тако градиле. У Хрватској, апсолутни приоритет био је аутопут Загреб - Сплит, па тек онда правци ка суседним земљама. У Мађарској се мрежа ширила од Будимпеште ка унутрашњости, на све стране. Кроз Панонску равницу сада се јури брзо и безбедно.

Аутопутеви

у Хрватској граде се, као и у Србији, од седамдесетих година прошлог века. После 1995, међутим, машине и радници практично се "не гасе". Асфалт, петље, тунели и мостови до сада су "прогутали" око пет милијарди евра. За др Жељка Марушића са загребачког Саобраћајног факултета, аутопутеви су "национално благо непроцењиве вредности", и представљају генератор развитка привреде, посебно туризма. Уз то, битно повећавају безбедност саобраћаја.

Ово "благо" заправо је један од последњих остатака националне економије у неолиберално доба. Фабрике, банке и остале фирме странци су већ покуповали. Зато су најаве из кабинета премијера Иве Санадера да ће део будућих аутопутева (попут тзв. подравског ипсилона) градити странци, концесијама, изазвале протесте у јавности. Досадашњи концесиони аранжмани са страним инвеститорима у Хрватској (с италијанским "Асталдијем", француским "Егисом" и америчким "Бехтелом)", наиме, углавном су пропали уз велику економску и политичку штету.

Путарине доносе и прилично сигуран и велики приход: у првих девет месеци прошле године, на пример, 300 милиона евра концесионарима у претежном државном власништву ("Хрватске аутоцесте" и "Аутоцеста Ријека - Загреб"), односно више од пола милијарде евра са два концесионарска предузећа у којима већину држе странци ("Бина - Истра" где је "ушао" француски "Бујиг" и "Аутоцеста Загреб - Мацељ", 51 одсто у власништву аустријског "Штрабага").

Српски туристи који желе да послушају кампању власти у Загребу и повећају девизни прилив суседне земље у кризно доба, треба да знају да су путарине у Хрватској скупе. Од наше границе до Ријеке 22,5 евра, а до Сплита, 40 евра. У једном правцу. Ако крену у Бугарску, аутопута има "местимично". Ка Црној Гори је најспорије, али и најјефтиније: путарине нема уопште, осим у тунелу Созина између Подгорице и Бара.

Македонци граде ка Бугарској

Македонија данас, осим аутопута на Коридору 10, који повезује српску с грчком границом, има и модерну путну везу с Гостиваром на западу земље. Осим тога, недавно је обновљено интересовање за изградњу већ започетог повезивања железницом с Бугарском, у оквиру Коридора осам. Рачуница каже да би за тај посао требало обезбедити 250 милиона евра. Македонији је преостало да изгради око 88 километара пруге, Бугарској око три.

Поновно активирање старог пројекта, започетог уочи избора 1994. године, "подгрејано" је недавно блокадом теретног саобраћаја у Грчкој и притисцима пословног света на владу да се пронађе алтернативни правац - односно, да земља у потпуности не зависи само од Коридора 10, који пролази и кроз Србију. Коридор осам у старту су, почетком деведестих, подржале администрације САД ("Клинтонов план") и ЕУ. Македонци су до сада, углавном у железнички део Коридора, уложили око 130 милиона долара, али су стали на пола пута.

Коментари (0)

RSS линк на коментаре

Прикажи коментаре

Прикажи формулар за унос

Име

Email

Наслов

Коментар

смањи | повећај

Претплати се на обавештење (само за регистроване кориснике)

Прочитао сам и сложио се са ПРАВИЛИМА коришћења.

Додај коментарe