Глас јавности, 08.11.2009
Уколико не заврши радове на Коридору 10 пре конкуренције, односно суседа који граде три од десет трансевропских праваца, Коридора 4, 5ц и 8, Србији прети опасност да транзитно буде потпуно заобиђена, иако заузима централну позицију у југоисточној Европи
Србија се налази пред великим изазовом. Преостало јој је још непуних 12 месеци да заврши свој део Коридора 10, међународног аутопута који је најкраћа веза између западне Европе и Блиског истока. Изазов је утолико већи што Србији прети опасност да, уколико не заврши радове пре конкуренције, односно суседа који граде три од десет трансевропских праваца, Коридора 4, 5ц и 8, транзитно буде потпуно заобиђена, иако заузима централну позицију у југоисточној Европи.
Географска предност Србије и чињеница да се на њеном тлу секу европски коридори који спајају исток са западом и север са југом не сме бити разлог за наду да нећемо постати транзитно „слепо црево“. Сетимо се да је после уласка Бугарске и Румуније у Европску унију, које убрзано раде на завршетку Коридора 4, број транзитних возила кроз Србију знатно смањен. Не само због наших лоших путева. Возачима који из Турске иду на Запад, или обрнуто, исплативије је да користе Коридор 4 и пређу 300 километара више него када би путовали кроз Србију. Али, на тој траси имају само један гранични прелаз - на улазу, односно излазу из Бугарске. И мање задржавања.

„Порука“ Приштине и Тиране
Када је на конференцији у Хелсинкију 1997. године Србија добила Коридор 10, главну везу северозападне Европе с јужном и југоисточном, очекивало се да 300 километара путева кроз нашу земљу буде брзо изграђено. Рат је прекинуо радове, али ни после деценије од бомбардовања Коридор 10 није завршен, иако је то један од приоритета. Без завршетка Коридора 10 Србија не би искористила свој потенцијал за развој, запошљавање, страна улагања и отварање нових радних места, на шта је више пута упозорио и председник Борис Тадић.

Последња „опомена“ Србији да се радови на траси Коридора 10 морају убрзати стигла је из Приштине и Тиране, 31. маја ове године, после пробијања тунела дугог 5,5 километара на путу Морина - Кукс, односно Драч - Кукс - Приштина, којим ће путовање између ова два града бити скраћено за шест сати.

После завршетка аутопута Приштина - Драч, средином идуће године, приступиће се и изградњи електричног вода дугог 238 километара јачине 400 киловолта. Следи нафтовод, а на Косову и Метохији, на траси пута већ се граде индустријске зоне, попут оне у Глоговцу, и тржни центри.

Убрзана градња саобраћајница на Косову, као и у Албанији, морала би да подстакне Београд да што пре заврши наш део Коридора 10. Јер, Коридор 8 може да нас претекне. Ова саобраћајница ће 2020. године, када буде завршена, преко Тиране, Скопља и Софије повезати албанске луке Драч и Валона и италијанске Бари и Бриндизи са црноморским лукама Бургасом и Варном. Преко бугарских лука овај коридор ће повезати Европу са средњом Азијом и Кавказом.

Међутим, док је у Бугарској и Македонији врло мало урађено у односу на планирано, у Албанији су озбиљно прионули на посао, видевши у Коридору 8 стратешки приоритет. Захваљујући Коридору 8 и око 760 километара савремених аутопутева према суседним земљама који ће бити завршени средином идуће године, Албанија ће постати стратешки партнер и економски и транзитно значајна земља на западном Балкану и у региону југоисточне Европе. Ово ће властима у Тирани помоћи да реше бројне социјалне проблеме, превазиђу сиромаштво и од изоловане земље Енвера Хоџе направе државу широм отворених врата.

Централна позиција Косова
Интерес у овоме, иако нису планиране, виделе су и самозване власти у Приштини и приступиле изградњи модерних саобраћајница које ће повезати Косово с Албанијом и Македонијом. Пут Пећ - Клина - Приштина и обилазница око Приштине преко Косова Поља с четири траке граде се убрзаним темпом. Тиме ће бити пресечене везе Срба који живе у енклавама централног Косова које су сада међусобно повезане споредним путевима. Али, ово је само један сегмент проблема и тиче се појединаца. Други је далекосежнији по државу Србију и њен стратешки значај. Иако није директно на Коридору 8, аутопут Приштина - Драч, као један његов крак, представља значајну трговачку везу између балканских земаља и централне Европе. Тиме ће Косово постати геополитички центар.

На ово указује и Ненад Илић, аналитичар у групи за Косово и председник Национално либералне мреже. Илић упозорава на геостратешке планове Приштине и остварење геополитичких веза са Албанијом.

- Када буде завршен део трасе Коридора 8 који пролази кроз Албанију, и Косово ће са путном инфраструктуром квалитетнијом него у Македонији имати бољу позицију. Скопље ће преко Приштине имати бољу везу са Тираном и Драчом него преко Охрида. Како су Албанци уступили Косову луку Драч, логично је да се Скопље окрене ка Приштини. Тиме се остварује један стратешки циљ Албанаца. Преко Приштине, која ће се географски наћи у центру, повезаће се Косово, затим „јужно Косово“, како све чешће називају западну Македонију, „источно Косово“, односно „Прешевска долина“ и Албанија. Једино изградњом Коридора 10 смањиће се геостратешки значај Косова - сматра Илић.

Србија, према речима нашег саговорника, што пре мора да купи луку Бар и заврши пут до Црне Горе.
- Али, у интересу је косовских Албанаца да се с овим одуговлачи и да Србија и Црна Гора буду у свађи како би се ослабиле позиције Београда. За то време лука Драч, у којој се убрзано изводе радови, потиснула би у други план барску луку - упозорава Илић.

Ипак, није све тако црно као што изгледа. Илић каже да се сламка спаса види у интересу Италије и Турске за Србију.
- Постоји регионални интерес Италије, јер је Србија важна тачка на коридору јужног тока. Прошле године је извоз робе из Италије у Русију скочио за 60 одсто, а Рим свој пут до Москве види преко Србије. Ту је и веза са Грчком. С друге стране, постоји интерес Турске да гради путеве у Санџаку и изгради аутопут до Бара. Турцима је битан јужни ток, а он заобилази Албанију, па је то спас за Србију - закључује Илић.

Преплитање интереса
Колико је Коридор 8 значајан Европи можда најбоље показује Споразум о инвестицијском плану који је 18. септембра 2003. године потписан у италијанском граду Бари између земаља учесница у овом пројекту и Европске инвестиционе банке о кредиту с роком отплате од 35 година.

Интерес од овог коридора имају и Турска, Македонија и Бугарска. Турска ће имати бољу везу с Јадранским морем, и мање проблема с Грчком, као и Македонија, док би Бугарска лакше трговала са Западом. Где је ту Србија, на чије туристе Албанија са својим прелепим чистим плажама на Јадранском и Јонском мору, бројним природним лепотама и културно-историјским споменицима рачуна?
Економски аналитичар Ненад Васић истиче да Србија има велике шансе ако на време заврши радове на Коридору 10.
- Значај Коридора 10 је утолико већи када се узме у обзир да се један његов крак, идући преко Мердара и Ниша укршта у мрежу паневропских коридора. Преко Коридора 10 Србија ће се преко Загреба, Љубљане и Беча повезати са Салцбургом, док долином Мораве и Вардара један крак води ка Средоземљу, а други ка Црном мору. Уколико купимо луку Бар, имаћемо не само излаз на море, већ ћемо се наћи и на Јадранско-јонском коридору - каже Васић и додаје да је Србија у предности над суседима јер јој је приликом поделе коридора припала „жила куцавица“, а од шест паневропских путних праваца на Балкану директно је укључена у два.

Али, ту предност треба и искористити. Остало је мало времена за окончање радова на Коридору 10 који многи називају „жилом куцавицом“ паневропских коридора. Србија мора озбиљно да уђе у ову геостратешку битку како не би изгубила позиције стечене пре свега географским положајем који јој даје централно место. Међутим, и она има своју слабу тачку - Косово и Метохију који практично пресеца Коридор 10. И, нимало случајно, управо на том простору је избила криза. Као и касније у „Прешевској долини“.

---

Значај лука Драч и Бар
Косово је после једностраног проглашења независности добило од Тиране дозволу да користи луку Драч. Тако је ова међународно непризната држава добила и излаз на море. За ову луку веома је заинтересована и Хрватска, чији грађевинци су ангажовани на радовима.
- У 19. веку Србија је имала у Солуну слободну трговинску зону. У другој половини 20, после изградње пруге Београд - Бар, Солун је изгубио на значају. Куповина луке Бар била би значајна за Србију - примећује Васић, али и додаје да ће лука Драч постати главна регионална поморска компанија.
Очекује се да барска лука идуће године, када буде пуштен у саобраћај савремени аутопут лука Драч - Приштина, забележи знатан пад пословања. Али, и за луку Бар има наде када буде завршен Јадранско-јонски пут, који ће ићи обалама два мора, од грчке луке Каламате до Копра у Словенији, који је већ аутопутем повезан са Трстом.

„План Клинтон“
Иако је Коридор 8 европски пројекат, Америка је у овоме видела свој интерес и одмах понудила 30 милиона долара од, према првим проценама, неопходних милијарду. Америчка фирма АМБО финансирала је студију изводљивости у вези са нафтоводом и гасоводом који повезују бугарски град Бургас и луку Валона у Албанији. Овај коридор је чак назван и „план Клинтон“.
- Коридор 8 има геостратешки, евроатлантски, инфраструктурни значај и за јужно крило НАТО. Америчка војна база „Бондстил“ налази се између Зрмањске главе, Црнољева и вододелнице три морска слива - Јадранског, Црноморског и Егејског. Америка одатле може да контролише три мора, Коридор 10 и централну Моравско-вардарску удолину, односно „Прешевску долину“ - каже Илић.

< Претходна		Следећа >