Н. Влачо, Блиц, 10.12.2009
Највећа светска организација за праћење глобалних економских кретања „ИХС Глобал инсајт“ у предвиђањима које је објавила за 2010. навела је да ће опоравак развијених привреда Европе током наредне године бити спорији од опоравка америчке економије. Шерон Фишер, експерт ове организације за централну Европу и Балкан, каже за „Блиц“ да Србију идуће године очекује благи привредни раст и да су смањени ризици за улагања.

Фишерова објашњава да је пројекција раста БДП у Србији од око минус један одсто промењена на плус 0,5 одсто због предвиђеног опоравка западне Европе и њене потражње за робом из Србије.

„Србија је, у поређењу са осталим балканским државама, дуго била једна од најризичнијих земаља, пре свега због политичке ситуације. Међутим, након неколико изборних циклуса у којима су тријумфовале реформске партије, кренуло је приближавање Србије Европској унији, што ће смањити ризике за инвестирање“, каже аналитичарка и додаје да је предност Србије што је у регионалном оквиру велика земља и економија, па је тиме и привлачнија за инвеститоре у односу на мање државе попут Црне Горе.

Фишерова наводи да је регион Балкана у целини много неизвеснији за предвиђање у односу на централну Европу, где се очекује да Пољска и у 2010. буде земља са највећим растом БДП. Чешка и Словачка требало би да у наредној години забележе опоравак, након пада БДП у 2009, док би мађарска привреда могла да остане на нули. Према њеним речима, „ИХС Глобал инсајт“ предвиђа да ће балтичке земље и у 2010. трпети последице светске економске кризе, а пад БДП износиће минус 0,8 и 0,9 одсто у Естонији и Литванији, а чак минус 3,6 одсто у Летонији.

Предвиђања „ИХС Глобал инсајта“ на глобалном нивоу своде се на оцену ове организације која окупља око 600 економиста широм света да ће привреде у успону надмашити развијене економије у покушају опоравка током 2010. Опоравак у САД кренуће споро и током већег дела наредне године износиће 2-2,5 одсто. Европа и Јапан ће се још спорије опорављати од САД, пошто су претрпели жешћу рецесију од Америке. Економије еврозоне и Велике Британије требало би да забележе степен раста од 0,9 и 0,8 одсто током 2010. Проблеми привреда Исланда, Ирске и Шпаније биће настављени и у наредној години. Јапан, с друге стране, у 2010. очекује степен раста БДП од 1,4 одсто.

„ИХС Глобал инсајт“ предвиђа да ће већина привреда у успону - посебно у Азији - надмашити развијене економије. Привредни раст ће бити забележен у свим деловима света и претећи ће онај у САД, Европи и Јапану, осим можда са изузетком европских привреда у успону. Азијске земље, са изузетком Јапана, требало би да имају раст БДП за 7,1 одсто у 2010. Латинска Америку, Блиски исток и Африку очекује раст за три-четири одсто, док ће европске привреде у успону остварити раст од 1,7 одсто.

Цене сировина ће варирати током 2010. Наставак раста цена сировина не може бити оправдан, имајући у виду спори опоравак економије. Стога би цена нафте требало да падне на 65 долара за барел током пролећа, да би поново благо порасла на више од 70 долара за барел до краја 2010.

Грчка може да доживи судбину Дубаија
Док су стране новине пуне слика грчких студената који праве нереде на улицама, већина Грка је више забринута због утаја пореза, националног дуга и великог мањка новца за пензије, проблема који су довели земљу на ивицу банкротства, па Грчку многи називају „следећим Дубаијем“.

Атина се суочава са све већим притиском тржишта које захтева одлучну акцију владе како би се обуздала прекомерна државна потрошња после пада кредитног рејтинга и насиља на улицама.

Одлука агенције „Фич“ да смањи рејтинг дугорочног дуга Грчке бацила је светло на опало поверење у економску политику земље, повећала могућност буџетске кризе и напетост у еврозони.

Европска комисија врши притисак на Грчку да заустави растући јавни дефицит изазван падом рејтинга, тражећи од Атине да предузме додатне мере. „Тешка ситуација у некој држави чланици еврозоне представља заједничку бригу за читаву еврозону као целину“, изјавио је комесар за економска и монетарна питања ЕУ Хоакин Алмуња. „Очигледно је да се Грчка суочава са веома великим економским и финансијским изазовима…, али потребне су чвршће мере“, рекао је он.

Нова грчка социјалистичка влада Јоргоса Папандреуа представила је буџет за 2010. годину 20. новембра, и није успела да импресионира кредитне агенције и аналитичаре. Предложени буџет има за циљ да смањи дефицит са 12,7 на 9,1 одсто идуће године кроз замрзавање плата и спречавање утаја пореза.

Косово оптерећење
Шерон Фишер сматра да Косово представља економско оптерећење за Србију. „Знам да политичари у Србији тврде да желе да задрже Косово, али с обзиром на његову неразвијеност, мислим да би Србији много боље било без тог додатног терета“, тврди Фишерова.

Предвиђени раст БДП
Србија 0,5
Црна Гора 1,2
Хрватска 0,2
Босна и Херцеговина 2,1
Македонија 2,5
Словенија 0,4
Бугарска 1,4
Румунија 1,0
Мађарска 0,0

< Претходна		Следећа >