Andrea Bonzanni, Нови Стандард (извор: World Politics Review), 11.01.2010
У будућности ће Русија и Кина одржавати скоро апсолутни баланс полуга у Централној Азији, што у суштини представља њихову дириговану заједничку доминацију или кондоминиум

Прошлог месеца Запад је дефинитивно изгубио још једну велику игру. Двадесетогодишњи рат за природне ресурсе и утицај у Централној Азији, вођен између САД, уз подршку Европске уније, с једне стране, и Русије и Кине, са друге, сада је приведен крају. Завршен је у корист Русије и Кине. Пораз Запада постао је очигледан у светлу спорог напредовања цевовода Набуко и стратешке преоријентације централноазијских република према Русији и Кини. А два недавна догађаја су верификовала тај пораз.

Председник Кине Ху Ђинтао и шефови држава Туркменистана, Узбекистана и Казахстана 14. децембра отворили су вентил новог гасовода којим ће се туркменски природни гас траспортовати из Самарканда, у провинцију Синцјан на западу Кине, у град Хоргос. Цевовод, који је разрадио кинески енергетски гигант ЦНПС има пропусни капацитет од 40 милијарди кубика и протеже се на растојање од 1.250 миља преко територија четири државе.

СПОРАЗУМ ОД 13. ОКТОБРА
Трећег децембра предузеће је добило благослов руског премијера Владимира Путина, који је изјавио да Москви одговара чињеница да туркменски гас иде на Исток, у Кину. Путинове речи апострофирале су значај кинеско-руске енергетске сарадње, која је суштински напредовала и сада формира нову енергетску политичку економију у Централној Азији, али не само у њој. У споразуму потписаном 13. октобра две државе су се обавезале да ће створити основе за дугорочно партнерство на бази заједничких истраживања налазишта у Русији и трећим земљама, а такође за јефтине зајмове кинеских банака руском енергетском сектору иако су сложена питања о каматама и даље остала нерешена. За сада.

Одмах потом Русија је постигла два крупна успеха: 22 децембра на сусрету у Ашхабаду, на коме су присуствовале високе личности Гаспрома и Туркменгаса, руски председник Дмитриј Медведев и председник Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов учинили су крај гасном конфликту између две државе. Конфликт је избио у априлу, када су туркменске власти оптужиле Гаспром да опструише цевовод којим се туркменски гас транспртује у Русију. Они су изјавили да је то Русија учинила да би избегла куповину скупог туркменског гаса у периоду ниске тражње.

Осим обнављања извоза предвиђеног за почетак 2010. године посета Медведева такође је довела до потписивања значајних докумената о стратешкој сарадњи у сфери енергетике и грађевинарства, којима се предвиђа продубљивање и проширивање 25-годишњег споразума који су две земље потписале 2003. године. Анекси постојећим уговорима су сачињени и Гаспром је пристао да купује туркменски гас по цени која је приближно иста цени за европска тржишта искључујући на тај начин стимулисање каспијске републике да окреће свој поглед према Европској унији и међународној енергетској индустрији.

ТУРКМЕНИСТАН И КАЗАХСТАН Пошто Туркменистан већ извози више од 70 милијарди кубика гаса годишње, а вероватно нема довољне ресурсе за подмиривање текућих обавеза, мало је вероватно да ће земља тежити да закључи нове уговоре. Исто као што је и Казахстан, други крупни испоручилац природних ресурса у региону, задовољан својим уговорима са Русијом и Кином. Председник Нурсултран Назарбајев је недавно изјавио да ће одобрити само иностране инвестиције из земаља и компанија које желе да сарађују у оквиру његовог ауторитарног плана индустријализације.

Тешко да ће такав развој догађаја довести у опасност западну енергетску безбедност. Испоруке гаса Европи неће бити угрожене чак и у случају крупнијих дугорочних прекида пошто ће тражња бити задовољена на рачун руских гасовода Јужни ток и Северни ток, а такође и на рачун пројекта Набуко са његовим блискоисточним испорукама гаса.

Међутим, нова ситуација повући  ће за собом и последице по регион јер цевоводи не траспортују само нафту и гас – они ће такође створити дугорочну узајамну зависност међу државама и у значајној мери условљавати методе управљања и стратешко позиционирање у одговарајућим земљама. То значи да ће Русија и Кина одржавати скоро апсолутни баланс полуга у Централној Азији, што у суштини представља дириговану заједничку доминацију или кондоминиум.

А за такав исход крив је сам Запад. Без обзира на заједничке регионалне интересе са Русијом и Кином – почев од разоружања па до искорењивања тероризма и трговине наркотицима – САД и ЕУ скоро да нису изразили жељу да пристану на уступке и да се договоре са Москвом и Пекингом о централноазијским питањима. У сфери енергетике циљеви западне политике неодлучно су се колебали између покушаја да се у потпуности деполитизује грана помоћу таквих законских инструмената као што је Енергетска повеља, и одобравањем подршке америчких и европских корпорација на основу неумесне претпоставке да ће њихова технолошка супериорност осигурати примамљивије услове за централноазијске лидере. С друге стране, Русија и Кина су разрадили иновативне одговоре путем серије билатералних уговора и помоћу институционалне структуре Шангајске организације за сарадњу (ШОС).

Осим тога, Запад је потценио флексибилност руског система полуга и „меке силе“ у региону и драматично преценио примамљивост своје „нормативне власти“. Инсистирајући  на питањима типа демократије и људских права - а то не само да није ни на шта утицалоц него је и уплашило локалне елите - Запад је сам повећао атрактивност Пекинга са његовом строгом приврженошћу принципу немешања у унутрашње ствари друге државе.

Данас се Централна Азија налази на дневном реду Барака Обаме, заједно са другим значајним питањима. Током прве године владавине његове администрације није урађено ништа – једино је потврђена номинална подршка пројекту Набуко. Међутим, неће бити паметно оставити регион богат ресурсима на раскрсници Европе, Азије и Блиског Истока, регион који је у суседству са таквим врућим тачкама као што су Авганистан, Иран и Кавказ. Могућност да се „привеже“ Централна Азија за Запад путем енергетске трговине данас је исцрпена, али амерички политичари не би смели да игноришу стање ствари у региону.

< Претходна		Следећа >