Нови Стандард (извор: The Sydney Morning Herald), 14.01.2010
Пре десет година Борис Јељцин је предао кормило Русије Владимиру Путину. Био је то успешан дан и за Русију и за цео свет. Путин је најбољи лидер Русије од времена Петра Великог

На Западу, када говоре о Путину, обично почињу речима „бивши агент КГБ“, али то није истина. Он је био шпијун у Западној Немачкој 80-их година и управо се тада уверио у предности слободног тржишта. После револуције 1989. године Путин се преселио у Санкт Петербург, где је заједно са својим другом и бивим предавачем са универзитета, а сада градоначелником Анатолијем Собчаком (то је руски Милтон Фридман), именован на дужност са обавезама да ангажује стране инвестиције за други по величини град у Русији. Године 1991, када је Јељцин бацио изазов совјетским тенковима у Москви, Собчак је извршио исти такав херојски подвиг у Санкт Петербургу. Током тих дана, када је решавана судбина Русије, Путин је отишао из КГБ и почео радити против совјетских пучиста.

Путин је радио са присталицом слободног тржишта Собчаком до 1996. године, а потом прешао у Москву, где је докрајчио чеченску побуну и у августу 1999. године постао пети шеф владе кога је Јељцин поставио за 17 месеци. Четири месеца касније, Јељцин је поднео оставку на функцију председника и Путин је, у складу са руским Уставом, почео да извршава своје обавезе.

Путин је спровео изборе и још више учврстио законски поредак. На изборе је изашло 75 одсто Руса и Путин је победио једанаест других кандидата добивши 53 процента гласова. Четири године касније, он је реизабран са изванредном већином од 71 проценат гласова, и од тада има највиши рејтинг поверења од свих политичара у демократским земљама света.

ОПОРАВАК ЕКОНОМИЈЕ
Путину је у наслеђе остављена земља чија је економска ситуација била катастрофална. Године 1998. Русија је прогласила дефолт спољних дугова и рубља је крахирала. Прва обавеза коју је наложио било је удвостручење продуктивности руске економије за десет година. Тај налог је дочекан са подсмесима, али је ипак извршен.

Када је дописник Тајмса упитао Путина како је човек који је целог живота служио у КГБ и одрастао у Совјетском Савезу могао поверовати у принципе слободе тржишта, он је одговорио: „Не треба бити нарочито паметан да би се схватило очигледно - трижшна економија има више предности него административни систем“.

У Путиновој деценији Русија је следила препоруке Светске банке и Међународног монетарног фонда и имала седмопроцентни просечни годишњи економски раст. Спољни дуг је отплаћен знатно пре рока и инвеститори у међународне облигације сада страдају због одсуства државног дуга.

Реалне плате расле су брзином од приближно 12 процената годишње. Године 2001. Путин је овладао Светим Гралом прогресивних реформи увођењем непрогресивног 13-процентног пореза на приходе и створивши тиме стимулансе за рад, уједно смањивши привлачност црног тржишта.

Истовремено је корпоративни порез смањен са 35 на 24 процента, а малим предузећима дат је избор – да плате шест процената од прихода или 15 процената од профита. Сада се бивши Совјетски Савез може похвалити најнижим порезима у Европи и истовремено повећаним приходима у државном буџету.

Критички расположени западни посматрачи прогнозирали су да ће Путин искористити светску финансијску кризу као повод да ојача државу, али се догодило супротно. Русија је отпочела нову рунду приватизације и на продаји се нашло 5.500 државних предузећа.

Ево шта се каже у саопштењу Светске банке: „Снажни краткорочни макроекономски показатељи које исказује Русија омогућавају јој да се боље припреми за борбу против кризе од многих „нових развијених“ земаља (...) разумна фискална политика и постојеће финансијске резерве заштитиле су Русију од тежих последица тог шока који је дошао извана“.

У прошлој години тржиште акција је више него удвостручено, а инвеститори су остварили већи профит него на било којој другој фондовској берзи света.

ЕКСПОЛОЗИЈА СРЕДЊЕ КЛАСЕ
Путиновска Русија је допустила слободно пливајућу валуту и либерализовала текуће и капиталне рачуне, тојест, испунила три услова потпуне интеграције у међународни систем тржишта капитала. Године 2000. економија Русије била је на 22. месту у свету, а данас је на седмом. За време Путина је почела да слаби моћ олигарха, повећао се значај парламента, ојачала законитост и догодио се експлозивни раст броја припадника средње класе – са осам милиона људи до чак 55 милиона. Такође је за време Путина смањен број грађана који живе у сиромаштву – са 30 на 14 процената становништва.

Јељцин је дао независност за 15 бивших савезних република СССР и, иако се Путин сматра борбеним човеком, империја им није нанела никакав узвратни ударац. Џон Макејн је погрешио назвавши грузијски конфликт „повратком совјетског медведа“. Јужна Осетија је раније била део Грузије, али су у совјетско време већину тамошњег становништва чинили Руси. Сада велика већина становника Јужне Осетије жели да живи у саставу Русије. У време пекиншке Олимпијаде Грузини су почели офанзиву са циљем да врате Јужну Осетију, али се Русија успротивила томе. Ситуација са Јужном Осетијом је сложена, али упоређивати је са будимпештанским догађајима из 1956. године није коректно.

Совјети су гушили сваку религиозност, а Путин са задовољством носи крст, чита Библију, и уопште узевши, успоставио је престиж Руске православне цркве.

Тачно је да руски медији прекомерно држе пропутиновску позицију, али подршка председнику Бараку Обами у америчким медијима само је мало мања. Изазива тугу и забринутост погибија неколицине руских новинара за време путиновске администрације. Због одсуства супротног доказа, остаје нам само да поверујемо Путину, према чијим речима му је њихова смрт донела више непријатности од било којих речи које су они изрекли или написали.

Русија заузима прво место међу земљама света по површини територије и девето место по броју становника. Русија је сачувала највећи у свету арсенал оружја за масовно уништавање. За стабилност и успех Русије заинтересован је свако ко живи на Земљи. Изгледа да ће 2012. године Путин поново истаћи своју кандидатуру на председничким изборима – устав му то не забрањује. Имајући у виду какав је изванредан председник био, тешко је замислити да ће било који човек добре воље изразити жаљење због тога што ће Путин и даље утицати на ток догађаја у Русији и у свету.

< Претходна		Следећа >