Жељко Цвијановић, Нови Стандард, 20.01.2010
Ако Борис не буде могао да уради све оно што на Западу у овој години очекују од њега, никакав проблем, Тома може и више од тога, само му још нису дали шансу

Од сумрака до свитања. Тако ће се у овој години звати оно што смо до сада тако невино именовали као регион или Западни Балкан. Идемо редом. Сензибилнији од осталих, Хрвати су још прошле године остали без премијера. После су га, само на помисао да се врати у политику, прогласили људождером и сад ће му судити што их је годинама кувао у лонцу. Потом су једним пристојнијим човеком заменили председника, који је, чак и тако упокојен, на одласку тражио да Хрватска војска нападне Републику Српску.

Мило Ђукановић, још један носилац споменице из 90-их, отишао је Вашингтон, где договара услове свог повлачења захтевајући доживотну слободу. Мислим да сада разговарају о детаљима, рецимо, колико дуго доживотну. Спремио је и доказе: он никога није кувао у лонцу, оно је био тигањ. Харис Силајџић, последњи живи нинџа из 90-их, биће са чела Бошњака отеран у октобру, када ће тамо бити избора. Има солидне шансе да остане на слободи. Милету Додику, кога је, кад је пре 12 година дошао на власт у Републику Српску, Медлин Олбрајт назвала „дахом свежег ветра“, спремају један XXXL лонац, у коме ће показати да ли је јестив или отпоран.

А Борис? Држим да ће и то бити тигањ. У најављеном великом спремању Западног Балкана он је међу повлаштенима: не треба да страхује за живот, његов посао састојаће се само у томе да се измери колики бол може да издржи, а да од себе не пусти гласа. Ево у чему ће се састојати његови регионални послови ове године. Прво, мораће да усвоји резолуцију о Сребреници, папир за чију добронамерност јамчи Чеда Јовановић, који тврди да га је смислио заједно са Јелком Кацином. Тиме ће Борис дати доказ Бошњацима да ови Срби нису људождери, посебно не док цврче на тигању. Ако ту не пусти глас, тада ће квалификовати да са Ивом Јосиповићем разговара о повлачењу тужби. Уз наду да је Иво пристојнији човек од Месића и да његови услови неће бити бруталнији него што су Срби навикли.

Има још. Ширину православне душе мораће да покаже када Додик, онај из лонца, буде пружао руке према њему. Тада ће морати да буде убеђен у то да, ако ниси помогао једном човеку, посебно ако је то Миле, помогао си целом свету, а Србија је свет. За све то време будући пријатељи из регона кидаће му Косово, а он не само да неће моћи да пусти глас него ће морати да им се смешка као Кинез из вестерна. И још ће чврсто држати руку на устима Јеремића Вука.

И да, све ће то у име наших будућих другара из Брисела гледати и записивати Јелко Кацин, осведочени пријатељ Срба са посебним акцентом на Чеду. А ту је и шефица Агенције за борбу против корупције, која је на то место дошла, као што је и ред, са службе у Америчкој амбасади и нешто ми говори да је смисао њеног пријатељског ангажмана у томе да Бориса, ако јаукне, утеши показујући му да има и горе, и да то горе све пише на папирима о Србима на власти.

Ето, то је цена и ко год вам каже да није, слагао вас је. Ако вам се чини да је превисока, о томе је требало да мислите раније. Ако вам изгледа да Борис то не може, не брините, будите уверени да Тома може и више од тога, само му још нису дали шансу. Ако верујете да је то пут ка нормалној Србији, можда сте у праву, али онда прихватите и то да вас у нормалност води вишак друштвеног загађења. Уосталом, читајте новине ових дана и схватићете да није најважније да будући српски патријарх буде Европејац. Биће сасвим довољно да буде атеиста.

< Претходна		Следећа >