Gideon Rachman, Нови Стандард (извор: The Financial Times), 21.01.2010
Ако Кина жели да избегне разорни сукоб са Америком, требало би да размисли о променама у политици

Сукоб Гугла са кинеским властима није једноставно питање судбине једне посебне иако утицајне компаније. Одлука Гугла да оде из Кине, уколико влада те земље не промени своју политику у области цензуре, представља наговештај буре у узајамним односима између САД и Кине.

Питање Гугла је од изузетног значаја из следећих разлога: оно говори о томе да су оне поруке на којима су Сједињене Државе градиле своју политику у односу према Кини после крвавог обрачуна на тргу Тјенанмен 1989. године, могле бити отворено нетачне. САД су признавале, па чак и поздрављале трансформисање Кине у моћну економску државу јер су амерички политичари убедили себе да ће економска отвореност довести до политичке либерализације те земље.

ФОРМУЛА ЗА МРЖЊУ ПРЕМА КИНИ
Ако се таква порука промени, заједно с њом може се променити и америчка политика према Кини. Поздрављати успон гигантске азијске економије, која се такође трансформише у либералну демократију, то је једно. Али наступати као спонзор присталица лењинизма и једнопартијске државе, која је једини реални геополитички супарник САД, сасвим је друга ствар. Додајте ту још разочарење у политику САД, изазвано масовном незапосленошћу, а затим кривицу за то свалите на манипулације Пекинга валутом и добићете готову формулу за негативну реакцију на Кину.

И Бил Клинтон и Џорџ Буш  чврсто су веровали да ће слободна трговина, а нарочито информативни век, учинити политичке промене неодољивим за Кину. У време посете Кини 1998. године Клинтон је изјавио: „У нашој глобаној информативној епохи, када се економски успех гради на идејама, лична слобода је од животног значаја за величину сваке нације“. Годину дана касније Буш је изрекао сличну мисао: „Економска слобода формира навику за слободу избора. А навика за слободу избора ствара наду у демократију. (...) Тргујте слободно са Кинезима и време ће бити на вашој страни“.

Два председника су изражавала општеприхваћено гледиште најутицајнијих умова Америке. Коментатор Њу Јорк Тајмса и аутор популарних књига о глобализацији Том Фридман је једном изјавио: „Кина ће имати слободу штампу. До тога ће је довести глобализација“. Један од омиљених аналитичара Била Клинтона – Роберт Рајт тврдио је да, ако Кина одлучи да блокира слободни доступ Интернету, „резултат таквог потеза биће тешка економска пропаст“.

За сада чињенице демантују ту теорију. У Кини и даље влада цензура и у старим и у новим медијима, али то је опет није осудило на „тешку економску пропаст“. Напротив, Кина данас заузима друго место у свету по обиму економије и највећи је светски извозник. А њене девизне резерве премашују два билиона долара. Али цео тај економски раст из неких разлога не производи оне политичке промене које су предсказивали Буш и Клинтон. Напротив, изгледа да кинеске власти постају све репресивније. Водећег кинеског дисидента Лиу Xиаоба недавно су осудили на 11 година затвора због учешћа у покрету „Повеља 2008“, који се залаже за демократске реформе.

Одлука Гугла да иступи против владе Кине први је знак да је Американцима додијало да имају посла са кинеским ауторитаризмом. Али основни притисак највероватније неће вршити бизнисмени, већ политичари. Гугл је необична компанија, која делује у неуобичајеној политизованој сфери. За већину компанија кинеско тржиште је превелико и веома привлачно да би га олако напустили, па, ако Гугл и заиста намерава да оде из Кине, тешко да ће га пратити друге транснационалне корпорације. Али без обзира на потезе Гугла, амерички бизнис ће и убудуће бити онај лоби који ће топло бранити потребу за настављањем сарадње са Кином.

ЦЕНЗУРИСАНИ ОБАМА
На раскиду ће инсистирати синдикални активисти, „јастребови“ из сфере безбедности, такође и полтичари, нарочито у Конгресу. Данас администрација Барака Обаме без промена гради своју политику на оним порукама и претпоставкама које су детерминисале однос Америке према Кини током живота читавог поколења. Недавни говор председника Обаме о Азији са стандардним фразама било је класична изјава у корист сарадње САД и Кине. У изјави је била присутна традиционална тврдња о томе да Сједињене Државе поздрављају успон Кине. Али када је кинеска телевизија у Шангају подвргла цензури говор председника, а неки чиновник из кинеске владе га напао на преговорима о климатским променама у Копенхагену, Обама је променио свој топли однос према Пекингу. Први знаци пооштравања политике Беле куће могу се појавити у наредним месецима јер власти почињу да и отворено називају Кину „валутним шпекулантом“.

Чак ако сама администрација не прибегне некаквим корацима, у Конгресу ће се гласови за подршку оштрије политике према Кини чути све јаче. Одлука Гугла да сведочи о опасности од кибернетичких ратова иза којих стоји Кина довешће до појачања забринутости Америке пред питањима безбедности. Разрада ракетних комплекса у Кини, који угрожавају америчку војно-поморску доминацију у зони Тихог океана, такође изазива забринутост у Вашингтону. А предстојеће испоруке америчког оружја Тајвану већ сада провоцирају спорове.

У међувремену, протекционизам у САД постаје све примамљивија идеја за интелектуалце, а то би опет требало да забрине Кину. Трговински рат између Америке и Кине не би требало поздравити. Он поново може свет увући у рецесију и створити нову и опасну напетост у светској политици. Ако до тога дође, кривци за то ће бити обе стране. Сједињене Државе тврдоглаво и наивно верују у везу између слободне трговине и демократије. Кинези се понашају провокативно пред питањима валуте и људских права. Ако желе да избегну разорни сукоб са Америком, требало би да размисле о променама у политици.

< Претходна		Следећа >