Марија Александрова, Нови Стандард (извор BBCRussian.com), 25.01.2010
Експерти Европске централне банке наглашавају да Грчку једноставно није могуће искључити из Европске уније због непостојања одговарајућих механизама

У Европи долази до постепеног раслојавања на богате и сиромашне земље. Ове последње показале су се мање успешним у својим могућностима чупања из кризе, па су, према почетним словима својих имена, добиле и сопствену “марку” ПИИГС, што је слично енглеској речи “свиње”.

Та омања група земаља еврозоне, коју чине Португал, Ирска, Италија, Грчка и Шпанија, све дубље упада у амбис рецесије, док се Француска и Немачка опорављају после економског пада. Ситуација се толико искомпликовала у последње време да су неки експерти почели да говоре и о могућности распада саме зоне оптицаја евра.

Пет земаља ПИИГС свим расположивим снагама покушавају да се изборе против опадања производње, високе незапослености и растућих дугова. Међу њима је и Шпанија, која је званично примила штафету прдседавајућег у Европској унији у наредних пола године.

САНКЦИЈЕ ПРОТИВ СЕБЕ
Шпанија је за целу Европу постала пример шта се може десити када је комплетна економија “привезана” за грађевинску индустрију. Криза, која је захватила земљу пре више од две године због пада цена некретнина, само се појачава. Незапосленост је достигла 20 процената, што је двоструко више од просечног европског нивоа, а међу шпанском омладином између 16 и 24 године незапосленост достиже чак 43 процента. Према мишљењу шпанског економисте Алфреда Пастора, у блиској будућности не назире се побољшање.

“Било би разумније мање трошити на друштвене пројекте и нешто више на припреме кадрова“, каже Пастор, “зато што ће садашњи пројекти бити завршени, а ми се нећемо ишчупати из кризе”.

Идеја је да би Шпанија, која председава Европском унијом, требало да служи за пример другима. И премијер Хосе Луис Родригес Сапатеро је изнео предлог да се уведу санкције против оних земаља које не могу да се изборе са економском кризом. Притом се и сама Шпанија сасвим може наћи међу кажњеним земљама.

Предлог је изазвао различите реакције, а низ земаља, укључујући Немачку, одбило је предлог Сапатера, означивши га преагресивним.

КОРУПЦИОНАШКЕ МОГУЋНОСТИ
За сада се европска економска стратегија своди на то да се свако сналази сам. И нигде се тај принцип не показује тако јасно као у Грчкој, кризом највише погођеној земљи ЕУ. Грчку је упозорила Европска централна банка да хитно мора да смањи свој огромни спољни дуг.

Удео спољног дуга Грчке, према оцени експерата, износи 120 процената од укупног БДП, док се безбедним нивоом сматра 60 процената. У дубоку дужничку јаму, како сматрају европски економисти, земља је упала због високог нивоа корупције, неефикасног менаџмента и избегавања плаћања пореза.

Како наводи Костас Бакурис, председник грчког оделења Транспарнцy Интернатионал, “око 30 процената БДП губи се због нерегистрованих прихода”. „Ако ми у Грчкој не би смо имали тако висок ниво избегавања плаћања пореза какав имамо данас, не би смо имали ни такве економске проблеме“, верује овај експерт. “За настајање корупције неопходни су одговарајући услови. У нашој земљи, на жалост, таквих могућности је милион јер, прво, антикорупцијско законодавство код нас није јасно прописано и - што је најгоре - људе не кажњавају. Ми смо достигли тачку одакле нема повратка. За нашу генерацију није остало ништа друго него да људе шаље иза решетака”.

Управо то влада и обећава да ће  чинити, заједно са другим мерама, како би се ишчупала из економске кризе. Како је изјавио министар финансија Георгиј Папаконстантину, овог пута власт ће испунити своје обећање у вези са борбом против корупције и избегавањем плаћања пореза.

ИЗУЗЕТАК НИЈЕ МОГУЋ
После недавног скандала, у току кога су европске власти оптужиле Грчку да свесно фризира статистичке податке о стању економије, Грчка је постала објекат сталне пажње. Атини је неопходно да хитно предузме мере за борбу против дефицита државног буџета и да јасно прикаже у шта се троше паре из касе.

“Сада би свака одлука владе о расподели средстава требало да буде објављена на Интернету“, објашњава министер Папаконстантину. “Поред тога, увели смо строга правила за пријем на посао у друштвеном сектору. У оним гранама у којима су најевидентнији порески прекршаји увешћемо стриктну контролу и закон ће се примењивати по најстрожим критеријумима. Наши европски партнери будно прате да ли заиста испуњавамо дата обећања”.

Било како било, тек експерти Европске централне банке наглашавају да Грчку једноставно није могуће искључити из Европске уније због непостојања одговарајућих механизама. За то није довољна само жеља Грчке. Теоријски, Грчка може сачувати евро као националну валуту ако, на пример, у еврозони одустану да с њом координирају монетарну политику. У пракси, сматрају експерти, распад еврозоне је могућ, али једино ако земљама ПИИГС не пође за руком да изађу на крај са економским проблемима.

< Претходна		Следећа >