Млађен Ковачевић, Политика, 18.02.2010
Огромна прецењеност динара стимулисала је олако задуживање

Када су крајем 2001. године наши самозвани „визионари“ изнели концепт реформи који је неминовно морао имати за последицу све прецењенију вредност динара, доказивао сам да ће због тога, као и због нагле либерализације увоза, економске и социјалне штете бити знатно веће од истицаних користи. У периоду од почетка јануара 2001. до краја септембра 2008, због огромне тражње и још веће понуде девиза, динар је реално, у односу на корпу валута (евра и долара), повећао своју вредност за више од 110 одсто. Од почетка октобра 2008. па закључно с крајем 2009, динар је реално осетно смањио своју вредност, али је по обрачуну у НБС још увек био за око 81 проценат на вишем нивоу него крајем 2000. године.

Та бројка изгледа невероватна ако се зна да се Србија по конкурентности привреде налази у „трећој лиги“ (93. је од 133 земље које скупа стварају 98 светског бруто производа). Економски потпуно нелогична врло висока апресијација динара настала је због деформације тражње и још више деформације понуде девиза. Од почетка 2001. па до краја 2009. у Србију (без КиМ) по основу нето задуживања, нето дознака, продаје имовине странцима, тзв. гринфилд, браунфилд и портфолио инвестиција и донација слило се готово 70 милијарди долара. С друге стране, држава је систематски избегавала да донесе закон о денационализацији, јер би његовом применом дошло до директног и индиректног повећања тражње и одлива девиза. Она је чак и продавала национализовану имовину и по том основу остварила девизни прилив. Уз све то, Народна банка је продајом све веће масе девиза на девизном тржишту вештачки одржавала екстремно прецењену вредност динара.

Екстремно прецењене вредности динара позитивно утичу на смањење инфлације. Грађани су могли по врло повољним ценама куповати увозну робу и користити јефтине услуге страних фирми. Међутим, због све мање вредности страних валута, посебно долара, увозна роба и увозне услуге на подручју Србије (до почетка октобра 2008) бивале су ценовно све конкурентније, поготово у условима када су просечне царине на увоз у просеку смањене са око 14,5 на само 4,5 одсто.

Куповина огромног броја страних увозних производа (аутомобила, разних кућних апарата, мобилних телефона, клима-уређаја...) допринела је ескалацији низа увозних производа и услуга. На пример, ескалација увоза аутомобила имала је за последицу све већи увоз нафте која је постала далеко највећа увозна ставка. Огромна прецењеност динара стимулисала је олако задуживање предузећа и банака у иностранству и становништва у земљи које није схватило огроман ризик прихватања девизне клаузуле.

Потцењена вредност страних валута, нарочито долара, великим делом је допринела да је спољни дуг, и поред отписа од преко пет милијарди, крајем прошле године износио готово 33 милијарде долара и био је више од три пута већи него крајем 2000. Због тога је Србија де факто у озбиљној дужничкој кризи, јер готово 40 одсто извоза робе и услуга одлази на отплату спољног дуга.

Од почетка 2010. године Народна банка је, било због своје политике, било под притиском моћног увозничког лобија, у „циљу спречавања великих дневних флуктуација валутног курса“ (!), продала више од 350 милиона евра, а динар је ипак ослабио за готово три одсто. Убеђивање јавности да је само привремено дошло до поремећаја на девизном тржишту – није уверљиво. Моћан увознички лоби, потпомогнут политичким личностима на важним функцијама, наводно, „због интереса привреде за стабилним валутним курсом“ врши снажан притисак на НБС да још више продаје девизе у циљу „стабилизације и ниже инфлације“.

Могућности нових већих задуживања у иностранству су, по мом дубоком убеђењу, врло скромне. Због свега наведеног, прети реална опасност да у случају настављања продаје девиза од стране НБС девизне резерве падну чак и испод дозвољеног минимума и да дође, као што се десило у Русији (1998), Аргентини (2001) и Исланду (2009), до нагле једнократне девалвације, што је знатно неповољнија варијанта у односу на нужну постепену корекцију валутног курса на бази дневне понуде и тражње.

< Претходна		Следећа >